Najviše pšenice izvozimo u Rumuniju i Italiju

Od početka žetve prošle 2020. godine do početka nove koja počinje ovih dana iz Srbije je izvezeno 741.830 tona pšenice.

“Najviše je otpremljeno u luku Konstancu u Rumuniji, zatim u Italiju, Severnu Makedoniju, Nemačku i Albaniju. U isto vreme izvezeno je i 105.976 tona brašna od pšenice. Novu žetvu dočekujemo sa 705.000 tona prelaznih zaliha pšeničnog brašna”, kaže agroekonomista, Branislav Gulan.

Prema podacima “Žita Srbije“ i Uprave carina u periodu od jula 2020.godine do juna 2021. godine, najviše je pšenice izvezeno u aprilu (125.925 tona) i maju (123.978 tona), najmanji izvoz zabeležen je  u novembru (34.271 tona ) i oktobru (35.943 tona ) prošle godine.

“U Konstancu je za jedanaest meseci izvezeno 414.029 tona pšenice ili 55.81 odsto od ukupnog izvoza. U mesecu maju izvoz pšenice u Italiju iznosio je 32.567 tona, ukupno je izvezeno 123.287 tona, na koji način je Italija trenutno po značaju postala naš drugi kupac pšenice sa učešćem od 16.62 odsto u ukupnom izvozu pšenice”, navodi Gulan.

IZVOZ PŠENICE RODA 2020. GODINE PO DRŽAVAMA /tona/

Prema poslednjoj proceni Republičkog zavoda za statistiku žetva pšenice roda 2020. godine obavljena je na površini od 589.549 hektara. Proizvodnja je procenjena na 2.972.711 tona (što je za 304.405 tona više od prvobitne procene), uz prosečan prinos od 5.042 kilograma po hektaru.

Kada je reč o pšeničnom brašnu u periodu jul 2020 – jun 2021. godine izvezeno je 105.796 tona. Najviše brašna izvezeno je u Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu.

               IZVOZ BRAŠNA OD PŠENICE RODA 2020. GODINE PO DRŽAVAMA /tona/

„Bilans pšenice za ekonomsku 2020/21. godinu sačinjen je na osnovu zvaničnih statističkih podataka o proizvodnji pšenice roda 2020. godine i podataka koji se odnose na mesečni izvoz pšenice i brašna iz Srbije. Sve ostale kategorije koje sadrže predmetni bilans procenjene su na osnovu višegodišnjeg iskustva“ kaže direktor ,,Žitounije’’ u Novom Sadu, Zdravko Šajatović.