Poštovanje, osnova dobrih odnosa u radnom kolektivu

Verovatno vam je već poznato da ljudi formiraju prvi utisak o nama u prve dve sekunde od upoznavanja i taj utisak potvrđuju tokom daljeg razgovora.

Čovek je još u svojoj najranijoj istoriji morao brzo da proceni da li mu je drugi čovek prijatelj ili neprijatelj i to “programiranje” nam je ostalo sve do današnjih dana. Ovaj sud o drugima donosi naš primitivni, odnosno limbički mozak koji je star više od 500 miliona godina i koji je zadužen za opstanak ljudske vrste. To znači da se taj utisak formira automatski i bez naše svesne kontrole.   

Sva pravila koja važe za neverbalnu komunikaciju mogu se primeniti i u poslovanju i odnosima koje imamo sa zaposlenima, poslovnim partnerima, kolegama.

Pošto neverbalna komunikacija čini više od polovine naše ukupne komunikacije, govor tela nam često saopštava više od reči koje čujemo. Šta to konkretno znači? Ukoliko se reči koje izgovaramo ne slažu sa gestovima telom i izrazom lica, odnosno ako su u suprotnosti sa njima, mi ćemo verovati gestovima koje smo videli.

Naučno je dokazano da naši pokreti slede misao koja se začela u mozgu, te stoga ako pomislimo na jednu stvar, ali odlučimo da kažemo nešto drugo, naše telo će nas “izdati” i odraziće prvobitnu misao.

Kako to izgleda u praksi? Zamislite da se nalazite na poslovnom sastanku i nakon prezentacije koju ste održali potencijalni klijent kaže: “Dopada mi se vaša ponuda, javiću vam se sledeće nedelje,” ali dok to izgovara blago odmahuje glavom kao da kaže “ne”, pomera se u stolici, podiže jedno ili oba ramena i šalje slične nekompatibilne neverbalne signale. Da li ćete verovati rečima ili gestu odricanja?

Osoba kojoj se zaista sviđa vaša ponuda će pokazivati slaganje između izgovorenih reči i gestova i u opisanom slučaju trebalo bi da lagano klima glavom ukoliko joj se ponuda zaista dopada.

“Kada na poslovnom sastanku ili na važnim pregovorima uočite neki od neverbalnih signala koji nisu u saglasnosti sa rečima koje osoba izgovara, svakako vam savetujem da stanete sa razgovorom i postavite dobra pitanja toj osobi kako biste otkrili šta je u pozadini ove neverbalne reakcije”, kaže za Biznis.rs, ekspert i trener za neverbalnu komunikaciju i govor tela, Tamara Drljević.

Da bi se održali dobri odnosi u svakom random kolektivu neophodno je da pažnju na neverbalnu komunikaciju podjednako obraćaju i zaposleni i poslodavci.

“Umesto da odmah pribegne kažnjavanju ili kritici zbog slabije urađenog posla, šef bi trebalo po govoru tela da proceni da li je osoba pod nekim stresom ili možda ima probleme kod kuće i da pruži razumevanje i podršku. Poslodavci koji obraćaju pažnju na potrebe i probleme svojih zaposlenih i koji su spremni da ih saslušaju i razumeju imaju veće poverenje i lojalnost svog kadra”, savetuje Drljević.

Sa druge strane, i zaposleni bi trebalo da budu iskreni i da ne pokušavaju da obmanjuju ili lažu svog poslodavca jer će ih svakako izdati govor tela, a oni će zbog tog čina izgubiti poverenje ili čak i posao.

Obe strane u odnosu treba da pokažu međusobno poštovanje i uvažavanje, kako verbalno, tako i kroz otvoren govor tela, pokazivanje dlanova i gestove koji su usaglašeni sa rečima.    

Iskreno poštovanje ključ dobrih poslovnih odnosa

Naša sagovornica kaže da ljudi nas posmatraju u razgovoru i donose sud o nama na osnovu slaganja između naših reči i gestova. Zato je veoma važno da održavamo kontakt očima, da pokazujemo otvorene dlanove i da lagano nagnemo glavu u stranu i okrenemo uho ka sagovorniku, čime pokazujemo da nam je stalo do njega i da uvažavamo njegovo mišljenje. Blago klimanje glavom takođe drugoj osobi šalje signal da je pažljivo slušamo.  

Nije poželjno da tokom razgovora prekinemo kontakt očima sa sagovornikom i da počnemo da proveravamo poruke na telefonu, jet na taj način pokazujemo nepoštovanje. Obratite pažnju i na to kako pružate ruku tokom pozdravljanja; neodgovarajući stisak ruke može nepovoljno da utiče na dalji odnos sa drugom osobom jer ljudi formiraju utisak o nama i po načinu na koji se rukujemo.

Neverbalna komunikacija ima velikog uticaja na odnose u radnim kolektivima, na dobre kolegijalne odnose utiče i način na koji se odnosimo jedni prema drugima, kao i međusobno poštovanje.

„Ukoliko pričate nešto kolegi ili koleginici, a on ili ona gleda nekud mimo vas ili u telefon, nećete se dobro osećati. Ako vam se neko osmehuje stisnutim usnama ili pokazuje gest prezira na vaše reči, sigurno je da će to uticati na vaše mišljenje o toj osobi i malo je verovatno da ćete joj se ikada više obratiti kad vam bude bila potrebna neka pomoć“ zaključuje Drljević.