Među založnim poveriocima u Srbiji najzastupljenije banke i privredna društva

Agencija za privredne registre je pre skoro 16 godina prvi put u Srbiji uspostavila Registar založnog prava na pokretnim stvarima i pravima.

Po završetku prvog kvartala 2021. godine bilo je aktivno 185.171 založno pravo, a ukupna vrednost obezbeđenih potraživanja iznosila je 85.261.896 evra.

Među založnim poveriocima, najzastupljenije su banke, koje čine 61 procenat poverilaca, ostala privredna društva čine 13 procenata, Poreska uprava dva procenta, fizička lica čine takođe dva odsto, preduzetnici 0,13 procenata poverilaca, a ostala lica 21 odsto.

Prema podacima za 2020. godinu, privredna društva su u 49,6 odsto slučajeva registrovana kao zalogodavci, fizička lica čine 41 odsto, dok se preduzetnici pojavljuju kao zalogodavci u 10 procenata slučajeva.

“U 88,27 odsto založnih prava, zalogodavci su istovremeno i dužnici obezbeđenog potraživanja”, kažu za naš portal iz APR-a.

Registrovani predmeti zaloge u 2020. godini:

• Vozila 29,57 odsto (od čega poljoprivredna 9,63 odsto, a druge vrste vozila 19,94 procenta)

• Mašine i oprema 25,71 odsto

• Životinje 19,93 odsto

• Prava potraživanja, udeli i druga imovinska prava 15,49 procenata

• Pokretne stvari, koje ne spadaju ni u jednu od navedenih kategorija 9,30 odsto

Založno pravo je sredstvo obezbeđenja na pokretnim stvarima i pravima koja se konstituiše upisom u Registar založnog prava.

Agencija za privredne registre vodi Registar založnog prava, kao jedinstvenu, centralnu, elektronsku bazu podataka o založnim pravima na pokretnim stvarima i pravima i ugovorima o prodaji sa zadržavanjem prava svojine do isplate cene u potpunosti, kao i sve promene registrovanih podataka, zabeležbe o započetom postupku namirenja, zabeležbe spora, kao i zabeležbe podataka o drugim činjenicama i dokumentima koji su od značaja za pravni promet, a koje su u vezi sa registrovanom zalogom, odnosno ugovorom o prodaji.

U Registar se registruju ugovori o zalozi bez predaje predmeta zaloge u državinu poverioca (tzv. „bezdržavinska zaloga“), ugovori o zalozi sa predajom predmeta zaloge u državinu poverioca (tzv. „ručna zaloga“), sudsko založno pravo koje nastaje u postupku prinudnog namirenja potraživanja i postupku obezbeđenja potraživanja koje sprovodi sud, zakonsko založno pravo koje nastaje u postupku obezbeđenja i namirenja poreske obaveze, ugovor o prodaji sa zadržavanjem prava svojine.

“Predmet zaloge mogu biti vozila, mašine, oprema, prava na udelima u privrednim društvima, pravo potraživanja zalogodavca prema njegovom dužniku, umetnička dela, životinje, nakit i ostale vredne, pokretne stvari. Hipoteka na nepokretnostima nije predmet registracije u ovom registru”, objašnjavaju iz APR.

Založno pravo se stiče upisom u Registar zaloge i na osnovu njega založni poverioci stiču pravo prvenstva u namirenju svog potraživanja iz vrednosti založenog predmeta, u slučajevima kada zalagodavac svoj dug ne izmiri u roku.

Pravo prvenstva poverioca, koji je svoje založno pravo registrovao, određuje se prema vremenu prijema registracione prijave za upis založnog prava u Agenciji.

Založno pravo nastaje zaključenjem ugovora (ugovorno založno pravo), u izvršnom postupku – sporazumom pred sudom, prinudnim izvršenjem na osnovu izvršne ili verodostojne isprave (sudsko založno pravo) i u poreskom postupku, u postupku poreske kontrole, prinudne naplate poreske obaveze ili postupku odlaganja plaćanja poreske obaveze po zahtevu poreskog obveznika (zakonsko založno pravo).

“Podaci iz Registra se objavljuju na internet stranici www.apr.gov.rs, pa se niko ne može pozivati na okolnost da mu podaci sadržani u bazi podataka Registra nisu bili poznati. APR garantuje samo za podatke o registrovanim založnim pravima i ne može garantovati da na istim pokretnim stvarima i pravima ne postoje druga založna prava, koja nisu upisana u Registar”, navode naši sagovornici.

Na zahtev korisnika, APR izdaje izvod iz Registra- javnu ispravu koja sadrži podatke o registrovanom založnom pravu, odnosno registrovanom ugovoru o prodaji prema stanju u trenutku izdavanja izvoda. Izvod o registrovanom založnom pravu sa upisanom zabeležbom da je započet postupak namirenja potraživanja ima snagu izvršne isprave.

Agencija izdaje i potvrdu, kojom se potvrđuje da Registar ne sadrži podatke da je pokretna stvar predmet zaloge, odnosno predmet ugovora o prodaji ili da je određeno fizičko ili pravno lice upisano kao zalogodavac, odnosno kao prodavac ili kupac iz ugovora o prodaji sa zadržavanjem prava svojine do isplate cene u potpunosti, odnosno kojom se potvrđuje da je podatak ili dokument bio registrovan, kao i da li Registar sadrži određeni dokument.

U slučaju neizmirenja duga, poverilac može pokrenuti postupak sudskog namirenja

Registrovanjem založnog prava na pokretnoj stvari ili pravu, zalogodavac obezbeđuje upravo svoja novčana potraživanja. U slučaju da dužnik svoju obavezu ne izmiri o dospelosti, odnosno u roku, poverilac ima pravo da pokrene postupak vansudskog ili sudskog namirenja u cilju namirenja svog potraživanja iz vrednosti predmeta zaloge.

Zalogodavac može biti i lice koje nije dužnik, već pruža obezbeđenje za tuđi dug. Ukoliko dužnik svoju obavezu ne izmiri o dospelosti, poverilac ima pravo da se namiri iz vrednosti založene stvari.

Založni poverilac je lice čije je potraživanje obezbeđeno založnim pravom na pokretnoj stvari ili pravu koja je u vlasništvu dužnika ili nekog drugog lica koje pruža obezbeđenje za tuđi dug.