Stotine milijardi evra kao strateški, a ne hitni podsticaj članicama

Sporost realizacije evropskog Fonda za ekonomski oporavak dovela je u sumnju njegovu kratkoročnu efikasnost i izazvala zabrinutost investitora za konačni ishod plana Brisela. Kritike pojedinih zvaničnika zemalja članica Evropske unije, koji ističu da su SAD i Kina znatno dalje odmakle u oživljavanju svojih ekonomija, pojačavaju neizvesnost oporavka.

Neposredni povod za zabrinutost je kašnjenje u predstavljanju nacionalnih planova. Tek polovina vlada EU predstavile su svoje planove oporavka do petka 7. maja, premda je predviđeni rok za podnošenje planova bio 30. april, do kada je trebalo da zemlje članice podnesu svoje investicione i reformske predloge za pristup svom delu sredstava, prenosi Euractiv.

Parlamenti sedam država EU tek treba da ratifikuju odluku o povlačenju i korišćenju sredstava iz fonda vrednog oko 800 milijadi evra (povećano sa 750 milijardi evra), dok stručnjaci konstatuju da evropski Fond za ekonomski oporavak nije hitni instrument za kratkoročno dejstvo, nego srednjoročno ulagačko sredstvo za transformaciju evropske ekonomije.

„Izgubili smo previše vremena. Kina je nastavila rast, SAD cvetaju, a EU mora da ostane u trci“, ocenio je francuski ministar finansija Bruno Le Mer (Bruno Le Maire). Podsetimo, lideri EU postigli su prošlog jula dogovor o zajedničkom izdavanju 750 milijardi evra obveznica za ekonomski oporavak od posledica pandemije, a taj novac će biti distribuiran državama članica u vidu zajmova i grantova do 2026. godine.

Iako je dogovor odmah ocenjen kao hitan i „istorijski“, njegova realizacija još nije počela, a retorika je umerenija. Evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni (Paolo Gentiloni) istakao je da fond za oporavak nije „hovac za hitne slučajeve“, s obzirom na to da su prvi odgovori država članica bili veoma snažni i da su aktivirani neki drugi instrumenti EU, uključujući SURE šemu za pomoć radnicima.

Đentiloni je objasnio da je ovo zajednički novac za rast kvaliteta i da ga treba povezati sa „zelenim i digitalnim tranzicijama i reformama“. Istovremeno, analitičari ocenjuju da evropski fond „EU sledeće generacije“ nije podsticaj koji je uporediv sa finansijskim paketima pomoći koje je realizovala američka administracija.

Marija Demercis (Maria Demertzis), zamenica direktora istraživačkog centra Bruegel, navela je da fond za evropski oporavak nije podsticaj koji može da se uporedi sa paketima podsticaja preduzećima i građanima u SAD. „Ovo je srednjoročni instrument ulaganja, a ne instrument fiskalne stabilizacije, i to je važno imati u vidu, jer se o njemu govori kao da je običan podsticaj“, rekla je ona.

Kada je reč o petogodišnjem uticaju fonda, S&P predviđa da će oko 400 milijardi evra grantova EU, povećati BDP Evrozone između 1,5 i 4,1 odsto, u zavisnosti od toga koliko sredstava bude utrošeno i koliko dobro, prenosi Financial Times. Neke od 14 zemalja EU, koje su predstavile svoje planove ulaganja, nisu zatražile zajmove, nego samo grantove, navodeći da će to učiniti kasnije.

MMF je prognozirao porast BDP od 0,75 odsto u Evrozoni od finansiranja iz EU, ali bi stvarni uticaj mogao biti dvostruko veći ukoliko se novac dobro potroši u skladu sa potrebama strukturnih reformi. Evropska komisija predstaviće u sredu sopstvenu procenu ekonomskih izgleda.

Analitičari su saglasni da bi Fond „EU sledeće generacije“ trebalo da ima dugoročne efekte, jer bi mogao da predstavlja katalizator za sprovođenje dugo odlaganih reformi, kao što su transformacija tržišta rada u Španiji ili pravosudnog sistema u Italiji. Prema oceni Centra za evropske političke studije, Fond ima potencijal da usmeri sprovođenje strukturnih reformi.