NOVI TALAS KORONA VIRUSA PONOVO PRETI DA „ZAKLJUČA“ GLOBALNU EKONOMIJU – Lockdown kao ekonomski Knockdown

Novi, treći talas pandemije korona virusa stoji kao ,,mač nad glavom” skoro čitavoj Evropi, i u epidemiološkom i u ekonomskom smislu.

Zbog dramatičnog rasta broja obolelih, klasični lockdown progašen je u Belgiji, Irskoj, Velsu…. Vanredno stanje je u Francuskoj i Španiji. Češka koja ima najviše zaraženih po glavi stanovnika takođe produžava vanredno stanje, austrijski premijer Sebastian Kurc ne isključuje mogućnost novog lockdown i u toj zemlji. Slična situacija je i u Sloveniji, Holandiji, pa i u Hrvatskoj. I na Zapadnom Balkanu se beleže rekordi po broju obolelih, ali i preminulih. Svuda se pooštravaju epidemiološke mere zaštite. I u Nemačkoj strahuju od neopohodnosti novog ,“zaključavanja“.

Vlasti većine zemalja pokušavaju da izbegnu novo „zatvaranje“, svesni svih negativnih ekonomskih posledica, apelujući na građane da poštuju mere zaštite. A građanima je svega “preko glave”. Protesti građana su sve češći – Italija, Češka itd.

Ne treba zaboraviti činjenicu da su mere evropskih država na saniranju negativnih ekonomskih posledica dovele do eksponencijalnog rasta javnog duga kod većine evropskih zemalja, i kod mnogih od njih premašio visinu BDP, a pojedine zemlje ponovo doveo na ivicu dužničke krize. Upadljivo je da zemlje članice EU sada listom ne ispunjavaju fiskalne uslove za Mastrihta, prema kojima javni dug država članica ne sme da bude veći od 60 odsto BDP. Niko ni ne pokušava da pretpostavi šta bi novi “lockdown” uradio sa javnim finansijama velike većine evropskih zemalja, ali i najvećih svetskih ekonomija.

Ekonomista dr Petar Đukić kaže za Biznis.rs da su ogromne štete koje evropske ekonomije trpe zbog lockdowna, i pored činjenice da se deo aktivnosti može obavljati i onlajn. On naglašava da je ovo nesvakidašnja kriza, sa kojom se nismo do sada susretali i da ova pandemija suštinski menja globalnu ekonomiju.

On je ukazao da su pojedini svetski ekonomisti još od aprila ove godine upozoravali da će korona kriza na globalnom nivou povećati broj siromašnih bar za 100 miliona ljudi. Đukić naglašava da suštinsko vanredno stanje u kojem živimo za vreme ove pandemije, onemogućava nas da na pravi način sagledamo ekonomske posledice pandemije. On je posebno istakao potrebu da se sada obezbedi i ciljana pomoć za najteže pogođene privredne grane, kao što su kod nas hotelijerstvo, avioprevoz, ali i mali preduzetnici – paušalci, pre svega u sektoru usluga.

Đukić ističe da će se čitav svet, a posebno Evropa, morati suočiti sa ogromnim problemom naraslih dugova, za koji se mora pronaći adekvatno rešenje, i to će se verovatno dogoditi 2022. godine. Jer, po svoj prilici, i naredne godine ćemo osećati direktne posledice globalne pandemije korona virusa.

I MMF je upozorio na činjenicu da je globalni javni dug dostigao nivo od nezamislivih 78.000 milijardi dolara. Narastajući javni dug sada postaje problem ne samo siromašnih, već i onih najbogatijih zemalja. Procene govore da će udeo javnog duga u globalnom BDP prvi put premašiti 100 procenata.

Procene o padu svetske ekonomije zbog korona krize, posle katastrofalnog drugog kvartala, korigovane su na bolje, posle ohrabrujućih rezultata u trećem kvartalu. Procene Svetske banke govorile su o padu svetske ekonomije za oko četiri odsto, a u Evropskoj uniji od preko osam procenata. Sada, posle novog zaoštravanja situacije sa korona virusom, i novih ,,zaključavanja” u pojedinim zemljama, sigurno je da će projekcije međunarodnih finansijskih institucija morati da idu na doradu, u skladu sa novom situacijom, koja ne deluje optimistično.

Jedno je sigurno, svet posle pandemije korona virusa neće više biti isti.