Budžetski deficit EU 6,9 odsto BDP, a Evrozone 7,2 procenta

Budžetski deficiti i Evrozone i Evropske unije značajno su porasli prošle godine u poređenju sa 2019, kao i njihov javni dug, u kontekstu mera preduzetih kao odgovor na pandemiju Covid-19.

U Evrozoni je deficit budžeta prema bruto domaćem proizvodu (BDP) porastao sa 0,6 odsto u 2019. godini na 7,2 procenta lani, a u EU sa 0,5 odsto na 6,9 procenata, pokazuju upravo objavljene preliminarne procene evropskog zavoda za statistiku, Eurostat.

Kada je reč o javnom dugu, u Evrozoni se njegov udeo u BDP povećao sa 83,9 procenata na kraju 2019. godine na 98 odsto 2020, a u EU sa 77,5 odsto na 90,7 odsto, navodi se u saopštenju Eurostata, uz napomenu da su procene o deficitu i dugu urađene na osnovu podataka koje su dostavile države članice u svojim prvim izveštajima ove godine.

Sve države članice su zabeležile rast udela budžetskog deficita u BDP, a najveći su imale Španija (-11 odsto), Malta (-10,1 procenat), Grčka (-9,7 odsto), Italija (-9,5 odsto), Belgija (-9,4 procenata), te Francuska i Rumunija (obe po -9,2 odsto).

Slede Austrija, sa budžetskim deficitom od 8,9 procenata, Slovenija (-8,4 odsto), Mađarska (-8,1 procenat), Hrvatska i Litvanija (obe po -7,4 odsto) i Poljska (-7,0 odsto).

Iz Eurostata ističu da su svih 27 zemalja članica bloka, osim Danske sa minusom od 1,1 odsto u državnoj kasi, imale deficit veći od tri procenta BDP.

S druge strane, najniže učešće javnog duga u BDP zabeležile su Estonija (18,2 odsto), Luksemburg (24,9 procenata), Bugarska (25 odsto), Češka (38,1 odsto) i Švedska (39,9 procenata).

Pokazatelj državnog duga u 14 država članica bio je na kraju prošle godine iznad 60 procenata BDP, a najveći je registrovan u Grčkoj (205,6 odsto), Italiji (155,8 odsto), Portugalu (133,6 odsto), Španiji (120 procenata), Kipru (118,2 odsto), Francuskoj (115,7 odsto) i Belgiji (114,1 procenat).

U Evrozoni su 2020. godine državni rashodi bili ekvivalentni iznosu od 54,1 odsto BDP, a državni prihodi 46,8 procenata. Za EU ti podaci iznose 53,4 odsto kad je reč o troškovima, odnosno 46,5 odsto BDP na strani prihoda.

U oba posmatrana regiona, udeo državne potrošnje naspram BDP se znatno povećao, za razliku od državnih prihoda koji su zabeležili neznatni porast.