Finansijska moć domaćinstava u Hrvatskoj porasla za 5,3 odsto u prošloj godini

Finansijska imovina hrvatskih domaćinstava prošle godine je porasla, ali manje od svetskog proseka, što se pripisuje slabijem rezultatu domaćeg tržišta kapitala i nepopularnosti akcija među hrvatskim građanima, stoji u godišnjem izveštaju kompanije Allianz o globalnom bogatstvu.

Izveštaj analizira imovinu i dugove domaćinstava u gotovo 60 zemalja. Prema njemu, bruto finanijska imovina hrvatskih domaćinstava porasla je tokom 2020. godine za 5,3 odsto dosegnuvši 71 milijardu evra, a glavni pokretač bili su bankarski depoziti, koji čine gotovo polovinu sve finansijske imovine.

Drugi veliki pokretač rasta bila su sredstva osiguravajućih i penzionih fondova, koja su porasla za 8,3 odsto, delimično zahvaljujući kamatnim stopama u padu. Hartije od vrednosti su opale za 3,4 odsto, što po Allianzovim navodima odražava loš učinak hrvatske berze i činjenicu da hrvatske štediše, u poređenju s većinom susednih zemalja, izbegavaju ulaganja u tržišta kapitala.

Neto finansijska imovina hrvatskih domaćinstava porasla je za 6,3 odsto, a sa iznosom po stanovniku od 12.510 evra Hrvatska na listi najbogatijih zemalja zauzima 32. mesto. Tako je Hrvatska šesta najbogatija zemlja u regionu, zauzevši mesto ispod Slovenije (25), Češke (26), Estonije (27), Mađarske (30) i Litvanije(31), ali iznad Bugarske (35), Poljske (37), Slovačke (38) i Rumunije (40), piše Poslovni dnevnik.

Na globalnom nivou, finansijska imovina je prošle godine povećana za 9,7 odsto, prvi put dosegnuvši 200 milijardi evra. Ušteđevina je bila glavni pokretač povećanja bogatstva domaćinstava u svetu, jer se, kao se navodi, u uslovima epidemioloških zatvaranja koja su drastično smanjila ličnu potrošnju pojavio globalni fenomen “prisilne štednje” te je ušteđevina skočila na rekordne 5,2 milijarde evra.