Firme u Evropi izbegavaju plaćanje poreza, a to je i dalje po zakonu

Evropski parlament pozvao je Evropsku komisiju da najmanje pet država članica EU – Kipar, Irsku, Luksemburg, Maltu i Holandiju označi kao poreske rajeve EU, imajući u vidu da je EK još prošle godine ove zemlje označila kao one koje imaju takve poreske sisteme koji olakšavaju „agresivno poresko planiranje“.

Iako su neke države, članice EU, poput Francuske, oštro protiv postojanja poreskih rajeva na evropskom kontinentu, činjenica je da snažni lobiji kompanija, najviše multinacionalki, održavaju ove sisteme više nego aktivnim. Nije ni čudo da je Francuska tako snažno protiv postojanja poreskih rajeva, obzirom da podaci govore da ova država gubi više od četiri milijarde dolara prihoda od nenaplaćenog poreza na dobit firmi koje posluju u toj zemlji. Da su i ostale države koje imaju tradicionalni pristup poreskom sistemu u ozbiljnom problemu ukazuje procena Međunarodnog monetarnog fonda da države širom sveta na godišnjem nivou gube između 500 i 600 milijardi dolara zbog nenaplaćenih poreza na dobit.

Tako je, recimo, Luksemburg tokom 2019. godine imao, prema analizama „Oxfama“, udruženja 70 raznih nevladinih organizacija širom sveta, od 67 pa do 100 puta više direktnih stranih investicija nego što je u toj godini iznosio bruto domaći proizvod te zemlje.

Kako u svom izveštaju iz januara ove godine podseća i Evropski parlament, top poreski rajevi u svetu su Britanska devičanska ostrva, Bermuda, Kajmanska ostvra, Holandija, Švajcarska, Luksemburg , Džersi, Singapur, Bahami, Hong Kong i Irska.

Standardna definicija poreskog raja ukazuje na državu ili teritoriju koja pruža nisku poresku stopu ili uopšte ne predviđa poresku stopu na dobit preduzeća. Ovu mogućnost koriste brojne kooperacije koje bi u državama u kojima posluju često plaćale izuzetno visoke stope poreza.

U pokušaju da se bori protiv izbegavanja poreza u sopstvenim zemljama, kao i u želji da spreči poreske prevare i pranje novca, Evropska unija od decembra 2017. godine pravi listu zemalja koje naziva „nekooperativnim jurisdikcijama u poreskim poslovima“.  Ova lista se ažurira dva puta godišnje od strane ministara finansija u Savetu EU.

CIlj pravljenja ovakvih pregleda nije, prema tvrdnjama Brisela, „sramoćenje tih zemalja, već podsticanje pozitivnih promena u njihovom poreskom zakonodavstvu“. Međutim, ova lista pravi se samo za zemlje koje nisu članice Evropske unije. U tom smislu, Evropski parlament traži promene načina na koji se pravi selekcija država koje će se na ovom spisku naći.

Stručnjaci, međutim, napominju da nije niti može biti nelegalno raditi u državama koje se smatraju poreskim rajevima. Jasno je, kontrola stvarnih vlasnika računa i eventualnog pranja novca, mora biti intenzivnija.

„Postoji nekoliko potencijalnih razloga zašto se firme odlučuju da rade u poreskim rajevima. Pre svega, to je pristup kapitalu. Luksemburg se u Evropi smatra za odličnu destinaciju za finansijka ulaganja. Međunarodni investitori će rado da ulože u firme u Luksemburgu, ne samo zbog regulative, već i zbog reputacije“, objašnjava za portal Biznis.rs stručnjak za korporativne finansije Milutin Nikolić.

On dodaje da u državama koje su tzv. poreski rajevi u Evropi „cveta“ fondovski biznis.

„Oni imaju jako dobru regulativu za fondove, tako da svako ko otvara neki fond, a želi da privuče međunarodne investitore mora da ima dobar razlog da to ne radi iz evropskih poreskih rajeva“, ističe Nikolić i dodaje da je i marketinški dobro raditi iz ovih država, čak i ako se prodaje roba koja se, recimo, proizvodi u Srbiji.

Ono što je posebno značajno za poslovne ljude iz ovog dela Evrope, a u vezi je sa planiranjem otvaranja firme u nekom od evropskih poreskih rajeva jeste međunarodni platni promet. Lakše se, kaže Nikolić, vrši naplata, uz niže transakcione troškove u mnogim državama koje se u Evropi smatraju poreskim rajevima.

Naravno, i za poslovne ljude koji su u potpunosti posvećeni poštovanju zakonske regulative, činjenica da je moguće smanjiti obaveze firme, a da to opet sve bude po zakonu, mogu uticati da započnu svoj biznis upravo iz neke od zemalja koje se smatraju evropskim poreskim rajevima.