FIRME U SRBIJI POKAZALE OTPORNOST TOKOM PANDEMIJSKE KRIZE Uprkos padu prihoda, sačuvana radna mesta, pokazuje istraživanje USAID

Rezultati USAID ankete „1.000 preduzeća“ pokazuju da je srpska privreda tokom pandemijske krize pokazala „tradicionalnu dozu žilavosti“, što nije samo posledica upornosti, već i boljeg razumevanja digitalnog sveta i poslovanja, kazala je direktorka USAID Projekta saradnje za ekonomski razvoj Dragana Stanojević.

Kako pokazuje istraživanje USAID, polovina privrednika obuhvaćenih anketom zabeležila je pad prihoda i neto dobiti u poslednjih godinu dana. Ipak, firme u Srbiji pokazale su otpornost na krizu pošto tri četvrtine onih koji su učestvovali u anketi nije promenilo broj zaposlenih, čemu su doprinele ekonomske mere države, kazala je Stanojević i dodala da je čak 12 odsto njih povećalo broj radnika.

Prema njenim rečima, pandemija je dovela do znatno boljeg razumevanja značaja elektronske trgovine, a među privrednicima koji koriste prednosti E-trgovine ima mnogi više izvoznika koji su manje zavisni od lokalnih sredina.

„Firme u elektronskoj trgovini su manje zavisne od lokalne sredine i plasiraju robu na celoj teritoriji, ali i van nje“, istakla je ona.

Kako pokazuje istraživanje, više od 80 odsto firmi koje poseduju web shop veruje da je prodaja putem interneta danas jednako važna, ako ne i važnija od tradicionalne prodaje.

Rezultati ankete u kojoj je učestvovalo 1.018 mikro, malih i srednjih preduzeća pokazuju da je namera većine preduzeća da u narednom periodu održi isti nivo zaposlenosti, kazala je Stanojević.

Sektor mikro, malih i srednjih preduzeća procenjuje i pad prihoda, naime čak 40 odsto firmi iz tog sektora navelo je da su im prihodi pali između 30 i 70 odsto, dok šest odsto njih kaže da su pali i preko 70 odsto.

„To je duplo teža situacija od onoga što su nam na istu temu rekla velika preduzeća“, kazala je Stanojević.

Prema njenim rečima, ugroženi su planovi za nove investicije, likvidnost, izmirenje obaveza i u pogledu naplate svojih potraživanja. Oko 70 odsto anketiranih preduzeća želi da investira, ali kažu da za to nemaju dovoljno sredstava.

Pored visine poreza i doprinosa, privrednici su loše ocenili i borbu protiv sive ekonomije i parafiskalne namete.

U anketi je učestvovalo 95 odsto mikro i malih preduzeća, tri odsto srednjih i dva odsto velikih kompanija od kojih svega 12 odsto firmi ima više od 20 zaposlenih, a 54 odsto ima samo jednog menadžera.

Digitalna pismenost jača ekonomiju

Najbolji način da Srbija osnaži svoj ekonomski razvoj je digitalizacija ekonomije, državne uprave i društva u celini, izjavio je Entoni Godfri, ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji.

„Srećom, Srbija ima puno potencijala i izuzetnih talenata, kao i podršku da to zaista i učini. Srbija se već prilagođava globalnoj digitalnoj revoluciji“, kazao je Godfri na online konferenciji USAID.

Digitalna pismenost prioritet je i za Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija.

„Udar pandemije je pokazao koliko je važno da društvo i privreda budu digitalno pismeni kako bi uspešno nastavili da obavljaju svakodnevne poslove. Osim toga, digitalne veštine utiču na rast zaposlenosti, razvoj preduzeća i čitave ekonomije“, kazala je ministarka trgovine Tatjana Matić.

Region treba da „pritisne“ Brisel

Predsednik privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež ukazao je da region Zapadnog Balkana ima potencijal da postane deo ekonomskog prostora EU.

Region bi, prema njegovim rečima, trebalo da ‘pritisne’ Brisel i da postane deo jedinstvenog tržišta odmah, a ne za nekoliko godina kada postane deo EU.

„Videli smo da postoji nova strategija proširenja za Zapadni Balkan, ali moramo da se borimo i pritisnimo zemlje članice i Brisel da shvate ovaj deo kao deo regionalnog prostora“, rekao je Čadež.