Inflacija ne može da zaobiđe Srbiju, kad nije ostatak sveta

Kao efekat izlaska iz pandemije i kretanja na svetskom tržištu, inflacija se, u većini zemalja, pa i u Srbiji, nalazi na nešto većem nivou, konstatuje guverner NBS, Jorgovanka Tabaković.

„Privremeni faktor koji utiče na rast inflacije jeste, pre svega, kretanje svetske cene nafte, koja se 2020. godine tokom epidemije kovida-19 našla na izuzetno niskom nivou“, naglasila je ona u razgovoru za beogradsku „Politiku“.

Pored toga, kako je kazala Tabaković, delom zbog izlaska iz pandemije, a delom i zbog kretanja na svetskim tržištima, ove godine se može očekivati nešto brži rast cena hrane.

„Sa dolaskom nove poljoprivredne sezone i ovaj efekat će gubiti na snazi“, istakla je ona i dodala da će u svakom slučaju inflacija u narednim godinama ostati pod kontrolom i nastaviti da se kreće u granicama dozvoljenog odstupanja od cilja od tri, plus-minus 1,5 odsto.

Na pitanje sa koliko novca je NBS intervenisala na tržištu od početka kovid krize, Tabaković je rekla da je najvažnije da je NBS očuvala stabilnost deviznog kursa dinara prema evru i tokom globalne ekonomske krize.

„Nismo dozvolili da se bilo koji deo neizvesnosti iz međunarodnog okruženja prenese na domaće finansijsko tržište“, konstatovala je Tabaković i dodala da je time održan kredibilitet monetarne i politike deviznog kursa, koji je ustanovljen pre devet godina.

„Odgovornim ponašanjem u tri godine koje su prethodile krizi, odnosno u periodu od 2017. godine do 2019. godine, samo po osnovu intervencija, povećali smo devizne rezerve za pet milijardi evra“, istakla je Tabaković i dodala da je NBS u 2020. godini neto prodala 1,45 milijardi evra kako bi očuvala neophodnu stabilnost kursa, ali da nije ni u jednom trenutku ugrozila devizne rezerve, ni stabilnost domaćeg finansijskog sistema. Najveći deo odnosi se na drugi kvartal 2020. godine, kada su i posledice pandemije bile najizraženije.

Kasnije u toku godine došlo je, napomenula je ona, do smirivanja neizvesnosti i do znatno manje potrebe za intervencijama, a krajem godine i do pojave pritiska ka jačanju dinara i potrebe da kupujemo devize. Od početka 2021. godine, učešće NBS na deviznom tržištu je gotovo neutralno, odnosno kupljen je približno jednak iznos deviza koliko je i prodato.

„To ukazuje da je stabilnost na deviznom tržištu pravilo, a ne izuzetak“, kazala je Tabaković.