Internet mesta za pomoć preduzetnicima u Srbiji

Sektor malih i srednjih preduzeća i preduzetnika (MSPP) u razvijenim državama čini kičmu ekonomije. Ovi pravni subjekti pojedinačno možda ne ostvaruju velike promete, ali ekonomijom obima uspevaju značajno da doprinesu nacionalnom bruto društvenom proizvodu. Firme koje spadaju u korpus MSPP su, takođe, najviše pogođene tokom pandemije korona virusa, jer nemaju zaštitne mehanizme velikih korporacija, a države nisu bile u mogućnosti da im u potpunosti priskoče u pomoć.

U našoj zemlji se o revitalizaciji sektora MSPP govori praktično od petooktobarskih promena, unazad više od dve decenije, ali se na tom polju nije postiglo mnogo toga više od predizbornih obećanja. Mala preduzeća su najčešće prva na udaru poreskih inspekcija, a redovno moraju da plaćaju gomilu fiskalnih i parafiskalnih nameta.

Prema izveštaju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), u Srbiji MSPP čine 99,8 odsto ukupnog broja privrednih subjekata, i generišu dve trećine ukupne zaposlenosti i prometa u državi. No, kako poručuju u ovoj organizaciji, „ukoliko želimo da stavimo srpsku privredu na zdrave temelje, potrebno je da se u narednih deset godina formira 100.000 novih privrednih subjekata“.

Dakle, pred budućim (a i sadašnjim) preduzetnicima, nije lak zadatak, da se u uslovima bespoštedne tržišne utakmice i neretkog nepoznavanja birokratskih procedura i propisa, otisnu u „dobre poslovne vode“. Srećom, tu je deo „srpskog interneta“, koji nudi zahvalna početna mesta za upoznavanje sa čitavom problematikom preduzetništva. Neke od korisnih lokacija pripadaju državnim institucijama, dok su druge nastale kao reakcija organizovanih grupa ili kao odgovor na tržišnu potrebu.

Od državnih institucija, trebalo bi na prvom mestu pomenuti sajtove Razvojne agencije Srbije (RAS), Fonda za razvoj i Privredne komore Srbije (PKS). RAS i Fond za razvoj, po službenoj dužnosti, objavljuju konkurse i uslove za finansijsku ili mentorsku pomoć preduzetnicima-početnicima. Što se tiče PKS, ona, pre svega, može da bude dobro početno mesto za pronalaženje korisnih kontakata u određenoj industrijskoj oblasti. Kada je o konkursima reč, nije zgoreg otići i na istoimeni sajt (www.konkursi.rs), na kome su izlistane sve javne ponude u opticaju, a na njemu je omogućena i laka pretraga po traženim kategorijama.    

Za one privrednike koji žele ozbiljnije da zagaze u svet tehnološkog preduzetništva, od preporuke su internet stranice Startita, sada već etablirane neprofitne organizacije koja za cilj ima razvoj startap scene u Srbiji. Pored ponude obuka, korisnih saveta iz sveta startapova, Startit nudi i pretragu slobodnih radnih pozicija u IT kompanijama koje su prisutne u zemlji. Za razliku od njega, Fond za inovacionu delatnost, slično poput Fonda za razvoj, povremeno izbacuje atraktivne grantove namenjene inovativnim poslovnim idejama.

Domaćim mikropreduzećima i preduzetnicima najčešće trn u oku predstavlja računica vezana za plaćanje poreza i doprinosa, ali i svih ostalih bitnih i nebitnih nameta. Prezentacija Saveza računovođa i revizora Srbije nudi nekoliko zgodnih početnih kontakata, mnoštvo korisnih vesti, a nije loše pogledati i teme u njihovom redovnom časopisu, „Računovodstvena praksa“. Za razliku od njih, Paušal je kreiran isključivo kao servis za paušalno oporezovane preduzetnika, pa iako svoju glavnu uslugu naplaćuje na mesečnom nivou, takođe sadrži i korisne informacije za početnike.

Na kraju ćemo navesti možda i najkorisnija internet mesta. U pitanju su posebno kreirane stranice na društvenoj mreži Facebook, na kojima već „prekaljeni“ predstavnici srpskog preduzetništva, brzo daju veoma značajne odgovore i savete u vezi sa svim mogućim problemima koje mogu da zadese male privrednike. U pitanju su FB stranice Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije, grupe koja broji više od 20.000 članova, Ja, preduzetnik i Preduzetnici Balkana.