IZVOR TOPLOTE IZ PLAFONA Gradi se prva zgrada u Srbiji sa betonskim sistemom grejanja

U Bečeju će u februaru ili martu početi izgradnja stambene zgrade sa 17 stanova u kojima će se na plafonima postavljati paneli direktno na oplatu betonske ploče. Biće to prva zgrada u Srbiji u kojoj će biti ugrađen aktivan betonski sistem za hlađenje i grejanje, izjavio je direktor Totprometa, Zoltan Tot.

„Izvor toplote dolaziće direktno s plafona pa u stanovima neće biti radijatora, a ni klima uređaja koji stvaraju prašinu, duvaju hladan vazduh na ukućane i vlasnicima stvaraju troškove održavanja“, ističe Tot za Dnevnik.

On objašnjava da će toplotne pumpe na struju biti postavljene u podrumu zgrade, i da će sistem biti automatizovan pa će vlasnici stanova pritiskom na dugme iz svojih domova regulisati toplotu i na osnovu potrošenog energenta plaćati mesečne račune.

„Ušteda energije biće 25 odsto“, kaže Tot, ali navodi da ne može da kaže koliko će novčano biti manji mesečni računi za grejanje.

„Grejna tela emitovaće toplotu direktno s plafona i ta toplota će grejati zidove i pod, a ne vazduh. Tako će se štedeti energija, jer se topli vazduh neće skupljati blizu plafona, kao kod radijatora, već će se stvoriti ujednačena temperature u celom prostoru. Prednost nije samo u uštedi energije već i u prostoru, jer, pogotovo u malim stanovima, i radijatori zauzimaju mesto. Bitno je navesti i to da sistem ne proizvodi buku već je nečujan“, objašnjava.

Takva rešenja zagrevanja stanova, ističe Tot, u svetu se odavno koriste pa se u novoj stanogradnji u inostranstvu radijatori ne ugrađuju duže od tri decenije.

„Naše stanovništvo o tome malo zna, ali ljudi koji su živeli van imaju iskustva i dosta znaju o takvim sistemima pa prilikom izgradnje porodičnih kuća žele da im toplota dolazi baš s plafona“, dodaje on.

Ugradnja oko 40 evra po kvadratu

Tot smatra da je zabluda da je ugradnja aktivnog betonskog sistema za grejanje i hlađenje skuplja u odnosu na druga rešenja.

„Sistem donosi dugoročnu uštedu jer se kao energent koristi industrijska struja koja je jeftinija od elektične energije koju plaćaju domaćinstva“, pojašnjava on.

Prema njegovim rečima, u starijim stambenim zgradama ugradnja takvog sistema košta oko 40 evra po kvadratu, a u tu cenu ulaze paneli, automatika i ugradnja.