Južna Koreja planira gradnju gigantskog vetroparka u moru, vrednog 42,8 milijardi dolara

Pošto tlo Južne Koreje nema odgovarajuće topografske karakteristike za izgradnju velikih vetroparkova, ova tehnološki napredna zemlja okrenula se ka moru, u cilju da do 2050. godine dostigne cilj potpunog izostanka emitovanja gasova koji izazivaju efekat staklene bašte iz veštačkih izvora.

Državni projekat vredan čitavih 42,8 milijardi dolara trebalo bi u narednih deset godina da se realizuje podizanjem vetroparka u moru, nedaleko od južnokorejske jugozapadne obale. U pitanju je najambicioznije zamišljen vetropark – kapaciteta za stvaranje do 8,2 gigavati struje. Razmišlja se i o plutajućim vetro-generatorima, koji bi po potrebi mogli da zadiru u dublje vode.

Industrijski uspon ove azijske države od šezdesetih naovamo doprineo je da ona danas spada među deset najvećih potrošača električne energije na svetu. U 2019. godini čak dve trećine utrošene električne energije u Južnoj Koreji stvoreno je korišćenjem fosilnih goriva. Obnovljivi izvori činili su tek 6,5 odsto, a struja proizvedena u nuklearnim elektranama preostali udeo.

Prema podacima MMF, Južna Koreja je, mereno kroz BDP, jedanaesta svetska ekonomija, ali zato na devetom mestu po globalnom učešću u emisiji štetnih gasova. Zvaničan vladin cilj je da do 2030. godine smanji tu emisiju za 24,4 odsto, a u potpunosti je ukine do 2050. Da li će u tome i uspeti zavisi od megalomanskih infrastrukturnih planova, finansiranih od strane države, ali i privatnog sektora kroz javno-privatna partnerstva.

Paradoksalno, najveću prepreku ovoj infrastrukturnoj energetskoj gradnji predstavljaće samo stanovništvo. Ono generalno želi da živi u ekološkoj sredini i udiše čistiji vazduh, ali za jedan njegov deo – ribare iz jugozapadnog mora –  to će značiti da će morati da se okrenu od svoje viševekovne tradicije, a s druge strane, ni ekonomija vetroturbina zapravo ne ide baš naruku lokalnim vlastima. Kako prenosi Bloomberg, cena struje iz energije vetra je u Južnoj Koreji trenutno među najvišima na svetu, sa 220 dolara po MWh. Nju na svojim plećima osećaju građani ove zemlje.

Takođe, već pomenuta javno-privatna partnerstva podrazumevaju kreiranje konzorcijuma od dvadesetak kompanija, a svakoj od njih može da se desi zastoj u razvoju ili proizvodnji, što može značajno da uspori gradnju ili poveća njene troškove.