MERE DRŽAVNE POMOĆI U EVROPI OČUVALE RADNA MESTA I LIKVIDNOST Različit uticaj na pad BDP

Intenzitet pada BDP u evropskim zemljama zbog pandemije korona virusa opredeljen je brojnim razlozima, počev od razlike u strukturi privrede među zemljama, diferenciranih zdravstvenih strategija koje su donošene u hodu, do različitih efekata ograničenja kretanja na privredne delatnosti, navodi se u analizi urednika biltena “Mesečne analize i trendovi” (MAT) Ivana Nikolića.

Kako se ističe, evropske države su kao odgovor na zdravstvenu i ekonomsku krizu primenile širok raspon kratkoročnih diskrecionih fiskalnih i monetarnih mera. Međutim, njihov obim i sadržaj odražavao je najpre ekonomski kapacitet i relativno bogatstvo država, a ne to koliko ih je snažno kriza pogodila. Dobar deo mera bio je usmeren ka očuvanju radnih mesta i državnu pomoć za održavanje likvidnosti preduzeća. Opet, sa različitim obimom i intenzitetom, što se različito odrazilo i na kretanje javnog duga i povećanje fiskalnih rizika, navodi se u analizi koja je obuhvatila mere koje su zemlje, pre svega Evropske unije, donele u periodu od marta do avgusta, izuzev Srbije, za koju su obuhvaćene mere za čitavu 2020.

Kako se ističe, nesporna činjenica je da je početak odgovora na pandemiju u EU obeležen oklevanjem, različitim pristupima ograničavanju kretanja i graničnim kontrolama te slabom multilateralnom koordinacijom.

Između ostalog deo redukcije BDP u drugom tromesečju 2020. se i može pripisati upravo intenzitetu restriktivnosti mera protiv širenja zaraze i mera ograničenja fizičkih kontakata (nemačko zatvaranje u aprilu bilo je manje strogo nego u Italiji, Francuskoj ili Španiji, otud i manji pad).

Pad BDP zavisi od strukture ekonomija pojedinih zemalja

Delom redukcija BDP zavisi i od privredne strukture zemalja, značajnosti najpogođenijih sektora gde je došlo do drastičnog smanjenja potražnje za određenim uslugama, poput turizma, ugostiteljstva, saobraćaja, zatim sektora umetnosti, zabave i rekreacije.

Posebno se naglašava da konačna ocena 2020. mora uzeti u obzir i dinamiku privredne aktivnosti u prva dva meseca, odnosno konjunkturu s kojom su zemlje ušle u krizu ili svojevrsnu privrednu inerciju.

Fiskalne politike kojima su zemlje ublažavale kratkoročne efekte ograničenja kretanja i smanjenja tražnje u načelu su bile slične onima iz 2008. Sastoje se iz primene tzv. automatskih stabilizatora (automatska promena poreskih prihoda i transferna plaćanja, pre svega, u formi programa za nezaposlene) i diskrecionih mera fiskalne politike, poput poreskih olakšica i/ili smanjenja poreskih stopa, te vanrednih rashoda, gde dobar deo čine podsticaji za očuvanje radnih mesta i pomoć zdravstvu.

Posebno se napominje da je efekat diskrecionih mera i na rashodnoj i na prihodnoj strani po budžet trenutan i direktan. To su svi troškovi za subvencije preduzećima i pomoć građanima, pokrivanje zdravstvenih troškova, kapitalna ulaganja, subvencije za kamate, rezervacije za kredite, ali i poreske olakšice, smanjenje poreskih stopa. Finansijski instrumenti koji u funkciji privremenog podupiranja likvidnosti ili solventnosti preduzeća u vidu zajmova ili dokapitalizacije ne moraju da imaju direktan efekat na budžet, opet u zavisnosti od toga da li će se na kraju perioda otplatiti ili ne. Isto važi i za garancije države. Takođe, i neke poreske mere koje su se u 2020. pojavljivale u formi povećanja likvidnosti preduzeća putem odlaganja plaćanja poreza ili socijalnih doprinosa nisu morale da imaju direktne efekte na budžet ukoliko su se ti iznosi podmirili na kraju budžetske godine.

Mere monetarne politike

U analizi se ističe da je u mnogim zemljama, pa i u Srbiji, podrška ekonomiji, najpre, stigla od mera monetarne politike i to u cilju osiguranja likvidnosti građana i privrede (smanjenje svih osnovnih kamatnih stopa, linije za obezbeđenje dodatne likvidnosti bankama, zastoj u otplati obaveza dužnika, povoljni uslovi za kredite u okviru garantne šeme i slično).

Tržišne intervencije centralne banke imale su trenutni efekat na stabilizaciju finansijskih tržišta. Na banke je povoljno uticalo fleksibilno monetarno finansiranje, privremeno ublažavanje određenih kapitalnih zahteva i kreditne garancije države. Gotovo u svim evropskim zemljama beleži se brz rast plasmana privrednim društvima, s tim da je većina kredita namenjena za likvidnost i obrtna sredstva, dok su se investicioni krediti smanjivali. Takav je slučaj i u Srbiji gde je, u okviru dinarskih i deviznih indeksiranih potraživanja banaka, stanje investicionih kredita privredi od marta do novembra smanjeno za 3,1 milijardu dinara, dok je stanje kredita za likvidnost i obrtna sredstva, u istom periodu, uvećano za 69,1 milijardu dinara, navodi se u analizi.

Širenje paketa pomoći

Kako se kriza prouzrokovana pandemijom produbljivala, tako se i paket državne pomoći širio.

Međutim, u apsolutnom iznosu pomoć je bila determinisana bogatstvom zemlje tj. visinom BDP po glavi stanovnika. Dakle, veći BDP per capita odgovara izdašnijem fiskalnom paketu pomoći. Pri tome, razmera i sadržaj donesenih mera odražavaju upravo relativno bogatstvo država članica, a ne nužno procenjenu redukciju privredne aktivnosti

Relativna razmera državnih paketa pomoći bitno se razlikuje među zemljama. Najizdašnija je bila Nemačka, koja je donela mere u vrednosti od 43,3 odsto BDP. Slede Italija sa 36,7 odsto, Litvanija sa 28,6 odsto, te Francuska (23,2 odsto) i Španija (22 odsto). Najmanje izdašne su bile Bugarska (2,2 odsto), Rumunija (4,7 odsto) i Slovačka (5 odsto). Ukupna pomoć države Srbije građanima i privredi od početka pandemije, prema saopštenju Ministarstva finansija, dostiže šest milijardi evra, odnosno 12,7 odsto BDP. Po ovom relativnom pokazatelju Srbija je u regionu jugoistočne Evrope prvoplasirana.

Ako se optimalan obim pomoći posmatra kao odnos visine državne pomoći po stanovniku i dohotka po stanovniku, u tom smislu najbliže „optimumu“ bili su Kipar i Luksemburg; a uz njih su tu još i Danska, Švedska, Slovenija, Malta, Mađarska, Poljska i Srbija.

Treba primetiti da „optimalan“ iznos pomoći, po ovom računu, za Srbiju iznosi 745 evra po stanovniku. Kako je do kraja 2020. godine paket pomoći, prema Ministarstvu finansija, dostigao vrednost od 841 evro, odstupanje naviše iznosi tačno 96 evra (što je blizu vrednosti uplate jednokratne pomoći od 100 evra svim punoletnim državljanima Srbije u cilju smanjenja negativnih efekata pandemije krajem aprila).

U analizi se konstatuje da stepen zaduženosti država nije bio prepreka da se privreda i građani pomognu. Štaviše, postoji pozitivna međuzavisnost među ovim pokazateljima. Istovremeno, usled aktuelne ekonomske situacije postoje pritisci na dodatno povećanje projektovanog deficita i javnog duga.

Mere pre svega uticale na očuvanje radnih mesta i likvidnost

Najveći deo mera bio je usmeren na očuvanje radnih mesta i ublažavanje nesolventnosti. Rezultati ove analize potvrđuju očekivanu negativnu međuzavisnost stope nezaposlenosti i relativne visine državne pomoći. Države kod kojih je pomoć bila resktriktivnija u proseku su tokom 2020. zabeležile veći porast stope nezaposlenosti

Kako se naglašava, pomenuto usmerenje nije slučajno već je sledilo smernice ekonomske politike koje je Evropska komisija 13. marta uputila državama članicama. U tom dokumentu je naznačeno da bi fiskalne mere trebalo usmeriti na domaćinstva i preduzeća, zarad jačanja likvidnosti preduzeća i sprečavanja masovnog otpuštanja. Plan je operativno sprovođen najčešće putem „programa skraćenog radnog vremena“ gde su preduzeća suočena sa poteškoćama privremenog smanjenja broja radnih sati od države dobila kompenzaciju za neograđene sate zadržavši visok nivo zarada radnicima. Primera radi, u jeku pandemije, tokom aprila, više od četvrtine ukupne radne snage u EU je bilo pokriveno ovim programom podrške.

Nema dileme da je evropski program u ovom segmentu bio efikasniji od onog u SAD, gde je samo produžen period isplate naknade za nezaposlene. Zato je i stopa nezaposlenosti u SAD rasla mnogo brže.

U analizi se ističe da za sada nije moguće utvrditi pozitivan statistički uticaj državne pomoći na rast BDP. Štaviše, uočava se upravo suprotna relacija – veća relativna državna pomoć u borbi protiv posledica pandemije COVID-19 rezultovala je dubljim padom BDP.

Ovakav, naizgled, neočekivani rezultat se može objasniti različim razlozima. Konjunktura po zemljama se bitno razlikovala u trenutku eskalacije krize. Srbija je uz Irsku, već od trećeg tromesečja 2019. na samom evropskom vrhu po rastu (u poslednjem kvartalu 2019. ubedljivo najbolja). Po inerciji, uzled u ovom periodu, ključno će doprineti diferencijaciji među zemljama u 2020. Bitan je i efekat zatečene privredne strukture. Najveća redukcija BDP evidentirana je u zemljama koje karakteriše visok udeo usluga za kojima je drastično pala tražnja zbog ograničene mobilnosti ljudi, poput turizma, ugostiteljstva, saobraćaja, i sl. U analizi se ističe da se deo redukcije BDP u drugom tromesečju 2020. može pripisati i jačini restriktivnosti mera protiv širenja zaraze i mera ograničenja socijalnih kontakata.

Posmatrano strukturno, fiskalne mere su u EU u 2020. dominantno bile usmerene u nefinansijsko poslovni sektor privrede (84 odsto), slede domaćinstva (8 odsto) i ostali sektori.

Takođe se naglašava da dobijeni rezultati ukazuju da je veća državna pomoć uslovila brži oporavak industrijske proizvodnje, odnosno prometa u trgovini na malo, respektivno posmatrano.

Koeficijent determinacije je u oba slučaja nizak (dakle, velika je razlika među zemljama), ali nema dileme da je nivo industrijske aktivnosti i prometa u trgovini krajem jeseni u odnosu na minimum postignut u aprilu, pozitivno skopčan sa relativnom visinom državne pomoći.

Uticaj krize na povećanje nejednakosti

U analizi se takođe ističe da će kriza nastala pandemijom COVID-19 dodatno pojačati ekonomske nejednakosti između evropskih zemalja u narednim godinama. Pritom, izgledi za rast privredne aktivnosti su promenjeni. Uz sva ranija ograničenja, nove nepovoljne okolnosti su različite ekonomske politike koje preko fiskalnih instrumenata ozbiljno narušavaju dosadašnju tržišnu konkurenciju, premda države imaju različite kapacitete za primenu mera državne pomoći. Razlike narastaju i zbog rasta nezaposlenosti, oseke u investitranju i rizika u domenu finansijske stabilnosti, do čega može doći ukoliko se problemi prošire na finansijski sektor.

Sve veći javni dug i zabrinutost u pogledu njegove održivosti mogli bi posledično ograničiti fiskalne kapacitete adekvatne reakcije na naredne krize, finansiranje dugoročnog rasta i smanjivanje ekonomskih razlika među zemljama, kao i za doprinos sprovođenju dugoročnih razvojnih strategija EU. Stoga postoji rizik od toga da se uvedu nova nacionalna finansijska ograničenja u narednom periodu. Istovremeno, visok stepen nesigurnosti u pogledu daljih ekonomskih izgleda, pad prihoda preduzeća i rast njihove zaduženosti tokom prošle godine mogu indukovati značajno smanjivanje i privatnih ulaganja, navodi se u istraživanju objavljenom u najnovijem izdanju biltena MAT.