Nacionalna strategija, kupovina zlatnih poluga

Centralna banka Mađarske saopštila je da je utrostručila svoje rezerve zlata, sa 31,5 na 94,5 tona. Mađarska sada poseduje oko 9,6 grama zlata po glavi stanovnika (0,31 uncu), što je najviše među zemljama centralne i istočne Evrope.

Budimpešta navodi da je povećanje rezervi zlata nastavak dugoročne strategije usvojene 2018. godine od kada su zlatne rezerve uvećane 10 puta, sa 3,1 na 31,5 tona, prenosi MTI.

Prema objašnjenju Centralne banke Mađarske nedavna pojačana kupovina zlatnih poluga posledica je povećanih rizika usled pandemije korona virusa, kao što su snažan globalni rast državnih dugova i zabrinutost zbog infalacije.  To je povećalo važnost zlata u nacionalnoj strategiji kao sigurnog utočišta i kao imovine za zaštitu vrednosti, saopštila je Centralna banka.

Srbija je sa 32 tone zlata, zemlja sa najvećim zlatnim rezervama u regionu, prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) i Svetskog saveta za zlato. Kako je pre oko pola godine saopštila NBS, naša zemlja je krajem septembra imala 32,12 tona zlata, koje vredi 1,66 milijardi evra, odnosno 1,95 milijardi dolara.

Prema podacima Svetskog saveta za zlato za drugi ovogodišnji kvartal, najveće rezerve zlata na Balkanu, posle Srbije ima Severna Makedonija i one su teške 6,89 tona. Slovenija ima 3,17 tona, Bosna i Hercegovina 2,98 tona a Crna Gora 1.090 kilograma, nasleđenih od nekadašnje SFRJ. Najmanje su hrvatske zlatne rezerve, jer one zapravo i ne postoje, pošto je Hrvatska svoje zlato prodala.

Trenutna cena zlata je oko 1.757 dolara za uncu, a u avgustu prošle godine zlato je dostiglo istorijski rekordnu vrednost od više od 2.000 dolara za uncu. Vrednost mađarskog zlata danas iznosi oko 5,3 milijarde dolara.