Pandemija Covid-19 negativno uticala na ekonomije celog Zapadnog Balkana

Poslednje istraživanje Razvojne banke Saveta Evrope (CEB) konstatuje da poboljšanja u sektorima obrazovanja, zdravstva i stanovanja na Zapadnom Balkanu mogu da doprinesu ekonomskoj otpornosti i zaustave odliv ljudskog kapitala iz tog regiona.

U istraživanju koje je obuhvatilo pet zemalja Zapadnog Balkana i Kosovo*, konstatuje se da je pandemija Covida-19 negativno uticala na ceo region, koji je u recesiju ušao sa realnim padom BDP od prosečno 3,6 odsto.

„U Srbiji je zabeležen pad BDP-a po glavi stanovnika od minus jedan odsto, dok je u Crnoj Gori zabeležen izražen pad od 15 odsto BDP-a“, navodi se u izveštaju CEB, a prenosi Tanjug.

Izveštaj konstatuje da je u 2019. godini čak 19 procenata mladih u regionu bilo „van obrazovanja, zapošljavanja ili obuke“, dok je u Evropskoj uniji (EU) taj prosek 10 procenata.

Kao drastičan primer, navodi se da je na Kosovu* stopa mladih koji nisu u sistemu obrazovanja, zapošljavanja ili obuke, čak 33 procenata, dok je u Srbiji ispod 16 procenata.

Upozorava se da ove visoke stope mogu imati „doživotne negativne uticaje“ na mlade, kao što su nemogućnost nalaženja stalnog posla, napretka u karijeri ili zasnivanju porodice, ali i sveukupni pad blagostanja i socijalno isključivanje.

„Možda je iz tog razloga skoro 71 odsto mladih u 2020. godini prijavilo da razmišlja da emigrira na rad u inostranstvu“, navodi se u istraživanju CEB.

Dodaje se da za vreme pandemije povećana upotreba tehnologije pružila „jedinstvenu priliku za visokokvalifikovanu radnu snagu“ da se privremeno ili čak trajno vrate u region i da rade „na daljinu“ za strane kompanije.

„Ovo bi moglo dovesti do podsticanja ekonomija regiona i do pozitivnih prelivanja znanja ako dijaspora ostane. Međutim, osnovni ekonomski i socijalni nedostaci u regionu, zajedno sa ograničenim fiskalnim prostorom vlada za ulaganje u ključne javne sektore, mogu odvratiti kvalifikovane radnike da se vrate i ostanu trajno“, stoji u tekstu izveštaja.

Istovremeno, konstatuje se da je tokom pandemije Srbija bila ta koja je „povećala kapitalne investicije na 1,7 odsto BDP-a“, kako bi investirala u osnovnu infrastrukturu za odgovor na Covid-19, kao što su zdravstvene ustanove.

Ceo region je dobio preko 3,3 milijarde evra podrške od EU i Evropske investicione banke, a svi, sem Srbije, su koristili i Instrumente za brzo finansiranje MMF-a.

Zaključuje se da novi talas pandemije u kombinaciji sa sporijom kampanjom vakcinacije može ponovo dovesti u rizik zdravstvene sisteme u regionu, pri čemu se procenjuje da će efekti pandemije „najverovatnije trajati duže na Zapadnom Balkanu u poređenju sa EU.“

Dodaje se i da je procent vakcinisanih u regionu znatno niži od proseka u EU, a da po broju vakcinisanih osoba prednjači Srbija, dok je najmanje vakcinisanih u Bosni i Hercegovini.