Roditelji ne bi trebalo da se mešaju u rad trenera

Ženski rukometni klub “Železničar” osnovan je davne 1950. godine. Sa tradicijom dužom nego što je televizija ima u našoj zemlji, ovaj klub je kroz decenije svog postojanja menjao strukturu, upravu, članstvo, prevazilazio finansijske, ali i organizacione izazove.

Jedan od svedoka njegovog postojanja, ali i menjanja kroz vreme je Jovan Živanović, zastupnik ovog udruženja koji je u klubu čak 61 godinu.

Nakon brojnih reorganizacija kluba, 2016. godine Živanović je dobio ponudu da upravlja ovim sportskim udruženjem, koju on iz ljubavi prema mestu gde je svoje prve sportske korake napravio, prihvata i započinje oporavak kluba. Svedočio je svim tranzicijama sa kojima se klub susretao, ali i “gimnastikama“ koje je uprava morala da izvodi ne bi li obezbedila opstananak kluba.

Isprva je bilo neophodno dovesti nove igrače, trenere, obezbediti im plate. Klub danas ima između 40 i 50 takmičarki, trenera, kondicionog trenera, trenera golmana, fizioterapeuta i najvažnije od svega – klub koji je bio “pred gašenjem” danas igra u super A ligi.

Sa poslovne i finansijske strane, da bi se ovako nešto postiglo, bilo je neophodno mnogo snalaženja, truda i kombinatorike, a to se najbolje videlo tokom pandemije koronavirusa.

“Mi smo budžetski klub i budžetska sredstva dobijamo od grada, od opštine Inđije. Kada su prekinuta takmičenja tokom korone prestalo je i finansiranje kluba. Mi smo se trudili da prema devojkama koje su pod ugovorom izmirujemo obaveze bez obzira što se one ne takmiče. One su dolazile na trening i trenirale, a mi smo se dovijali na različite načine da ih finansijama ne opterećujemo”, kaže Živanović.

Kako on instiče, taj period nije bio ni malo lak, a novac koji su dobijali od sponzora, s obzirom na niske iznose nije mnogo mogao da pomogne. Naš sagovornik ističe da mu je nuđeno da “sa devojkama pređe u jednu političku partiju, ali je on to kategorički odbio ne želeći da meša sport u politiku”.

“Ovo je klub koji je najveću sportsku slavu doneo gradu. Sa druge strane, vodili smo ekipu na pripreme, sami smo obezbedili sredstva, nismo dobili ni dinara za njih. Za razliku od nas, fudbalski klubovi idu po 15 dana u Anatliju, avionom i sve i je pokriveno. Mi nismo u toj poziciji”, iskren je Živanović.

Kao još jedan problem u treniranju sportista, naš sagovornik vidi i – roditelje.

“Ja sam mnogo generacija imao u klubu i mnoga deca napuste brzo sport. Često se očekuje da se za mesec dana naprave ogromni uspesi, nemaju strpljenja ni oni ni roditelji. Velika muka su nam roditelji, oni žele da se mešaju u rad, zašto njihovo dete ne igra, zašto je igralo pet, sedam ili 22 minuta? Uvek im kažem – ako ste nazadovoljni uhvatite svoje dete za ruku i vodite ga tamo gde mislite da ce biti bolje”, istakao je on.

Živanović kaže da je važno da se deca, mladi u sportu čuvaju i da se o njima brine.

“U ovom sportu ima prljaviih ljudi i prljavih stvari koje se rade, i ranije je bilo isto”, napominje naš sagovornik.

Govoreći o tome kako se uspeh u sportu postiže, Živanović kaže da je recept jedan i jasan – rad pre svega.

“Rad, rad i rad. Nema treninga koji propustim, ja obavezno dođem da vidim kako se radi, ali i deca treba da vide kako se prati njihov rad i njihov razvoj, da znaju da neko to prati”, zaključuje naš sagovornik.

Ženski rukometni klub „Železničar“ nalazi se na našoj listi najuspešnijih mikro preduzeća u 2022. godini u svojoj registrovanoj delatnosti, na osnovu podataka i proračuna koje nam je dostavila bonitetna kuća CompanyWall, a u nastavku pogledajte celo rangiranje. Napominjemo da u ovoj delatnosti posluje veliki broj preduzeća, ali da ona velikom većinom ne ispunjavaju kriterijume uspešnosti – prezadužena su, u blokadi ili posluju u minusu, i time je uspeh ŽRK „Železničar“ još veći.