Vesić formirao radnu grupu za nadzor nad katastrom, RGZ odgovara da je bez članova i ciljeva

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić objavio je da je danas potpisao rešenje kojim je obrazovao Radnu grupu za sprovođenje nadzora nad radom Republičkog geodetskog zavoda (katastra).

Iz RGZ, međutim, odgovaraju da nisu navedeni ni konkretni ciljevi grupe, niti imena članova koji će u njoj učestvovati i da veruju da je ta grupa „više zamišljena kao sredstvo za pritisak nego kao stručni organ“.

„Radna grupa počinje sa radom u ponedeljak“, najavio je Vesić i dodao da će se nadzor nad radom RGZ obaviti u periodu od 16. septembra do 16. oktobra 2024. godine.

„Nakon izvršenog nadzora Radna grupa dužna je da do 1. decembra 2024. godine dostavi Izveštaj o izvršenom nadzoru sa predlogom mera. Izveštaj će biti razmatran na Vladi, a potom ću sa sadržajem izveštaja i predloženim merama da upoznam javnost“, naveo je Vesić u objavi koju je podelio i na društvenim mrežama.

Ministar je pozvao građanke i građane koji imaju primedbe na postupanje ili na nepoštovanje rokova pred RGZ da informacije sa dokazima dostave na mejl adresu pitanja.gradjana@mgsi.gov.rs uz obećanje da će svaki zahtev biti prosleđen RGZ uz upozorenje na zakonsku odgovornost ukoliko se zahtevi stranaka ne rešavaju u rokovima koje je predvideo Zakon o upravnom postupku.

„Verujem da će Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture na ovaj način pomoći RGZ da bolje sagleda probleme i eventualne propuste u radu jer to nije moguće dva puta nedeljno, utorkom i četvrtkom posle 13 sati, kada su odlučili da, posle pritiska javnosti, primaju građanke i građane“, stoji u Vesićevoj objavi.

Katastar je u međuvremenu Vesiću odgovorio saopštenjem u kome konstatuje da je ministar odlučio da izostavi ključne detalje vezane za radnu grupu koja će nadzirati rad RGZ-a.

„Naime, nisu navedeni ni konkretni ciljevi grupe, niti imena članova koji će u njoj učestvovati. Smatramo da je ovakav potez nameran, budući da RGZ veruje da je ova grupa više zamišljena kao sredstvo za pritisak nego kao stručni organ“, poručuju iz te institucije.

Naveli su i da informacije koje RGZ dobija isključivo iz medija -jer im se ministar nije obratio direktno – fokusiraju na sporedne detalje, poput datuma početka i završetka nadzora.

„U isto vreme, broj nerešenih predmeta navodi se kao razlog za formiranje grupe, iako RGZ već godinama te podatke redovno i transparentno objavljuje na svom sajtu“, ističu u saopštenju.

RGZ je početkom meseca saopštio da je smanjio ukupan broj zaostalih predmeta u sistemu, sa 417.105, koliko je iznosio 1. septembra 2023. godine, na današnjih 365.466 predmeta.

„Ovo predstavlja značajno smanjenje za 51.639 predmeta u roku od godinu dana. Nerešeni predmeti, uglavnom, datiraju iz perioda od pre 2018. godine, odnosno pre uvođenja novog reformskog sistema i digitalizacije katastra“, naveli su u objavi.

Od ukupnog broja zaostalih predmeta, 114.868 je već rešeno i čeka na datum konačnosti, naveli su iz RGZ, dok 102.761 predmet čeka rešavanje prethodnih zahteva.

Broj aktivnih predmeta, koje sistem može rešavati, sada iznosi 147.837, a napominjemo da srpski katastarski sistem, tj. sistem RGZ-a, rešava više od milion upravnih predmeta godišnje.