STOPA SMRTNOSTI OD KORONE Različite metode računanja

Prema zvaničnim podacima, na svetu je do nedelje popodne umrlo 4,7 odsto onih kojima je dijagnostikovan virus, odnosno, 32.137 od 685.623 ljudi koji su pozitivno testirani na Covid-19 širom sveta. Bez sveobuhvatnog testiranja i preciznijih informacija o uzroku smrtnih slučajeva, globalna poređenja treba uzimati sa rezervom, upozoravaju stručnjaci.

Na uzorku zemalja sa visokim prihodima, stopa smrtnosti korona virusa upoređuje se sa stopom smrtnosti sezonskog gripa koja je oko 0,1 odsto i sa stopom smrtnosti upale pluća koja je oko 0,2 odsto. Međutim, tih 4,7 odsto nije samo promenljivo, već je i izuzetno nepouzdano, kako za vlade koje žele da usklade svoje politike, tako i za građane koji pokušavaju da procene koliko bi trebalo da brinu, piše Financial Times.

Procenat ljudi koji su umrli od ove bolesti znatno se razlikuje od zemlje do zemlje. Istraživači upozoravaju da postoji toliko neizvesnosti, čak i u vezi sa stvarnim brojem zaraženih, da je gotovo nemoguće izvesti pouzdane zaključke o stopi smrtnosti od korona virusa.

Majk Rajan (Mike Ryan), izvršni direktor programa za hitne slučajeve Svetske zdravstvene organizacije, izneo je četiri faktora koja mogu doprineti određivanju stope smrtnosti: ko se zarazi, u kojoj je fazi epidemija u nekoj zemlji, koliko se testira ljudi u toj zemlji i koliko se različiti zdravstveni sistemi razlikuju.

Ali postoje i drugi izvori sumnje, uključujući i to koliko bi ljudi koji su zaraženi umrlo od drugih uzroka, da se nije pojavila pandemija. U tipičnoj godini širom sveta umre oko 56 miliona ljudi, što je u proseku oko 153.000 osoba dnevno.

Potrebno je više standardizovanih testova

Verovatno najveća nepoznanica povodom virusa Covid-19 je precizan broj zaraženih ljudi širom sveta. Bez tog podataka ne može se izračunati tačna stopa smrtnosti. Mnogi imaju blage simptome ili ih nemaju uopšte, a zato neće biti uračunati u proračun, osim ako nisu testirani. Budući da su resursi ograničeni, a različite zemlje testiraju na različite načine, veličina nedostatka informacija varira od mesta do mesta.

Džon Jonidis (John Ioannidis), profesor epidemiologije na Univerzitetu Stenford (Stanford University), podatke o ovoj pandemiji je označio kao „krajnje nepouzdane“ i dodao da ako na više od na hiljade ljudi preživi, a mi ne znamo o njima, onda su trenutne procene smrtnosti previsoke.

PROČITAJTE JOŠ: