Svuda gorivo poskupljuje, samo na bosanskim pumpama cena pada

Svetska tržišta nafte beleže skoro dnevne oscilacije, ali maloprodaja naftnih derivata u Srbiji, pa i u okruženju, beleži samo rast, simboličan, ali permanentan.

Juče se na pumpama u Srbiji kvalitetniji benzin prodavao za 163,90 dinara po litru. Pre nedelju dana bio je za 50 para jeftiniji, a, recimo, početkom marta koštao je 149,90 dinara, odnosno 14 dinara po litru manje nego danas. Slično je i sa dizel gorivom. Ono je početkom marta koštalo 148,90 dinara po litru, a danas 157,40 dinara, odnosno za jedan litar se plaća više 8,5 dinara.

Poskupelo je gorivo i u regionu. Na pumpama u Hrvatskoj je za rezervoar benzina danas potrebno osam kuna (oko 125 dinara) više nego početkom nedelje, a dizela čak 8,5 kuna, odnosno oko 130 dinara. Isto se dogodilo i u Crnoj Gori. Prvog radnog dana ove nedelje sve vrste goriva su u ovoj državi poskupele za jedan do dva evrocenta. Prema najavama iz Ministarstva kapitalnih investicija ove zemlje, dalja poskupljenja se očekuju.

Eurosuper 98 i eurosuper 95 će u naredne dve nedelje poskupeti za po cent i koštaće 1,35, odnosno 1,31 evra. Evrodizel će povećati cenu za dva centa i za litar će morati da se izdvoji 1,15 evra. Slovenija, takođe, od početka maja beleži poskupljenje goriva. Recimo, 3. maja je cena benzina bila 1,17 evra, a danas je prosečno 1,194. Slično je i u drugim državama Zapadnog Balkana, izuzev Bosne i Hercegovine, gde se od početka aprila beleži pad cena dizela i benzina. Od početka maja, cene goriva u BiH su stabilne, benzin u proseku košta 1,065 evra, a dizel 1,014.

Kako podsećaju u Udruženju naftnih kompanija Srbije, sirova nafta ima trend rasta od kraja novembra, neprekidno. Sada se cena relativno stabilizovala, što se očekuje i za cenu goriva. Jer, cena sirove nafte direktno utiče na cenu goriva, ali nikada gorivo neće poskupeti u istom procentu kao i nafta. Uz nju, u cenu goriva ulaze i drugi troškovi. Naftaši podsećaju i da je u februaru povećana akciza na derivate, kao i da su najveća stavka u ceni goriva porez na dodatu vrednost, akcize i razne naknade koje oni plaćaju. Od 150 dinara koje naftaši naplate u maloprodaji, državi ide skoro 90 dinara.

Kako za Biznis.rs kaže generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije prof. dr Goran Radosavljević, ne očekuje se da će povećanje cena derivata nafte biti osetnije.

“Kada je u pitanju narednih godinu dana, očekujem blagi rast cena i potrošnje, ali ne očekujem da prosečna cena pređe nivo iz 2019. godine, od oko 65 dolara po barelu. U međuvremenu, pošto je tržište još uvek osetljivo, dešavaće se blagi poremećaji i oscilacije cene. Primera radi, u periodu od sredine marta do sredine aprila ove godine, cena sirove nafte tipa Brent je rasla sa 61 dolar, na 70 krajem meseca, da bi opet pala nedelju dana kasnije na 61 dolar, a sredinom aprila skočila na 65 dolara po barelu. Takve oscilacije odraz su nestabilnosti tržišta koje reaguje na svaku promenu ili potencijalnu promenu, kako na strani ponude, tako i na strani tražnje. Rast zaliha u samo tri dana, doveo je do pada cene sa 70, na 61 dolar po barelu. Očekujem ovakve epizode i u narednom periodu”, kaže prof. Radosavljević.

Ipak, dodaje on, tržište ima trend oporavka, tako da se može očekivati da se u sledećoj godini i stabilizuje.

“To očekivanje je pod pretpostavkom potpune pobede nad pandemijom do kraja godine, kao i stabilnosti na strani ponude, odnosno nastavak dogovora OPEC+ o ograničavanju proizvodnje. To su, ujedno, i dva najveća izazova na tržištu nafte u narednoj godini”, zaključuje prof. Radosavljević.