Udeo američkog dolara opao na najniži nivo u poslednjih 25 godina

Udeo rezervi američkih dolara koje drže centralne banke pao je na 59 odsto i najniži je nivo u poslednjih 25 godina, prema nedavnom istraživanju Međunarodnog monetarnog fonda, prenosi Business Standard.

Nalazi ankete MMF o valutnoj strukturi zvaničnih deviznih rezervi (COFER) navode da se ovo delimično odražava na opadajuću vrednost američkog dolara u globalnoj ekonomiji u odnosu na konkurenciju drugih valuta, koje centralne banke koriste za međunarodne transakcije.

Ako su promene u rezervama centralne banke dovoljno velike, one mogu uticati na tržište valuta i obveznica, izjavio je zamenik šefa odeljenja za platni bilans i za statistiku MMF i ekonomista Chima Simpson Bell, Serkan Aršlanap (Serkan Arslanalp).

Udeo imovine u američkim dolarima u rezervama centralne banke opao je za 12 procentnih poena – sa 71 na 59 procenata – od kada je evro pokrenut 1999. godine, objavljeno je na internet stranicama Međunarodnog monetarnog fonda.

U međuvremenu, udeo evra je fluktuirao oko 20 procenata, dok se udeo ostalih valuta, uključujući australijski dolar, kanadski dolar i kineski renminbi, popeo na 9 procenata u četvrtom kvartalu 2020. godine.

Neki očekuju da će udeo američkog dolara u globalnim rezervama i dalje padati dok centralne banke u razvoju i privredi traže dalju diverzifikaciju valutnih sastava svojih rezervi. Nekoliko zemalja, poput Rusije, već je objavilo da namerava da to učini.

Uprkos velikim strukturnim promenama u međunarodnom monetarnom sistemu tokom poslednjih šest decenija, američki dolar ostaje i dalje dominantna međunarodna rezervna valuta, zaključuje Bussiness Standard.