AGRARU HITNO POTREBNA NOVA STRATEGIJA Za obnovu stočarstva neophodne izvozne zadruge, smatra Branislav Gulan

Na samom kraju 2020. godine Vlada Srbije usvojila je uredbu za dodelu subvencija u poljoprivredi u 2021. godini u vrednosti od oko 53 milijarde dinara. Ministar Branislav Nedimović najavio je uvođenje novih modela dodele subvencija i podršku sektorima koji su do sada bili zapostavljeni.

Međutim, član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, Branislav Gulan smatra da za agrar mora da se uradi mnogo više, jer trenutno domaća poljoprivreda nije konkurentna na svetskom tržištu, a za poslednje tri i po decenije ima rast proizvodnje od samo 0,45 odsto.

„Sve strategije do sada, koje je donosio gotovo svaki ministar poljoprivrede obećavale su čak i dvocifren godišnji rast. Bilo je i subvencija koje nisu donele očekivane rezultate. Primer je za razvoj stočarstva od 2016. do 2018. godine kada je državna revizorska institucija utvrdila da je potrošeno 28 milijardi dinara namenskih subvencija, a da poboljšanja stanja u stočarstvu nema“, kaže Branislav Gulan za Biznis.rs.

Samo 2019. godine Srbija je uvezla oko 56.000 tona zamrznutog svinjskog mesa i platili smo za to 71 milion dolara. Prema podacima PKS za devet meseci prošle godine uvezeno je 16.000 tona svinjskog mesa.

„A, pre dve decenije smo izvozili svinjsko meso i dobijali godišnje oko 762 miliona dolara. Dakle, od izvoznika smo postali uvoznici“, navodi Gulan i dodaje da je cena kilograma žive mere svinja ispod svakog cenovnog nivoa i kreće se oko 135 dinara.

„Zato FAO upozorava Srbiju da će uskoro do nekadašnjeg izvoznika mesa postati zavisna od njegovog uvoza. Reforma agrarne politike kroz akciju, treba da doprinese rastu konkurentnosti porodičnih komercijalnih gazdinstava. To predstavlja i brigu o selu i njegovom razvoju u narednim vremenima“, objašnjava naš sagovornik.

Gulan konstatuje da bi najbolje rešenje bilo kada bi se hitno formirala izvozna zadruga koja bi se bavila izvozom agrarnih proizvoda. To bi bilo prelazno rešenje dok se ne stvori firma kao što su nekad bili Teneks, Progres i druga izvozna preduzeća.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije nada za brži oporavak

U 2019. godini Srbija je izvezla agrarnih proizvoda za 3,62 milijarde dolara. Uvoz je bio oko 2,1 milijarde dolara. Imamo suficit od 1,5 milijardi dolara.

Srbija sad godišnje proizvodi oko 440.000 tona svih vrsta mesa. Svinjskog oko 270.000 do 330.000 tona, junećeg oko 80.000 tona, živinskog oko 100.000 tona. Po stanovniku se danas troši oko 35 kilograma godišnje.

„Za promenu stanja na selu i poljoprivredi neophodna je volja, upornost i istrajnost. Srbiji je potrebna akcija, u novoj strategiji. Za sada se zračak nade vidi u planiranim akcijama Nacionalnog tima za preprod sela Srbije koje treba da sprovodi i ministarstvo za brigu o selu, a koje vodi Milan Krkobabić“, navodi Branislav Gulan.

Neophodno sprovođenje novih mera na svim nivoima

Sve mere treba da se istovremeno sprovode na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom niovu. To je prvi preduslov za zaustavljanje negativnih tendencija u ovoj oblasti.

„Postojeća Strategija razvoja poljoprivrede Srbije od 2014. do 2024. godine je nerealna, netačna i zato neostvariva. Ona pravi štetu koja se jedino može ispraviti novom agrarnom i socijalnom reformom, pre svega, sa realnim podacima i pretpostavkama. U tome je potrebno koristiti realne podatke, sa fokusom na reindustrijalizaciju i porodična gazdinstva (ima ih oko 570.000), sa osloncem na sopstvene snage. Jer, ako ne želimo ništa da promenimo, sve će se promeniti, a sada je već pet minuta do dvanaest za takvu akciju“, objašnjava Gulan.

Naš sagovornik smatra da postoji mnogo načina da se stanje u agraru promeni i na lokalnom nivou, ali da je za sve potrebna pre svega snažna materijalna podrška na svim nivoima nadležnih institucija.

„Potrebna je podrška pre svega, agrarnog budžeta (postoji zakon da to bude pet odsto budžeta, ali se nepoštuje) razvojnih fondova s jasno razrađenim merama agrarne i ruralne politike i konkretnim, profitabilnim razvojnim programima u seoskim područjima. Za to je potrebno da postoji i agrarna banka, kao svuda u svetu“, zaključuje Gulan.