Đubrivo skuplje za 30 odsto, cene uree do 450 evra po toni

Februar je mesec kada poljoprivrednici najviše troše đubrivo, posebno za prihranu pšenice, ali ove godine suočavaju se s ozbiljnim izazovima – cene su više za 30 odsto.

Osim đubriva, poskupeli su i ostali preparati neophodni za uspešnu poljoprivrednu proizvodnju, što dodatno otežava njihov rad.

Cena đubriva skočila sa 320 na preko 400 evra po toni, dok cene poljoprivrednih proizvoda ne prate ova poskupljenja, što stvara ogroman finansijski pritisak na proizvođače.

Agroanalitičar Branislav Gulan kaže da je urea, na primer, poskupela sa 390 na čak 450 evra po toni, što dodatno otežava situaciju u kojoj su cene žitarica već duže vreme niske.

Globalna dešavanja značajno utiču na tržište đubriva. Evropske fabrike smanjuju ili obustavljaju proizvodnju zbog rasta cena prirodnog gasa, koji je čak tri puta skuplji nego 2022. godine.

“Istovremeno, EU sve više uvozi đubrivo iz Rusije – čak 20 procenata ukupne potrošnje dolazi iz te zemlje. I dok Evropa razmišlja o uvođenju zaštitne takse od 30-40 odsto na rusko đubrivo, poljoprivrednici se pitaju kako preživeti novu sezonu”, navod Gulan.

Prema njegovim rečima, poljoprivrednici najčešće koriste ureu (karbamid), odnosno azotno đubrivo sa 46 procenata azota, koje je lako rastvorljivo u vodi, pogodno za različite kulture. Takođe se koriste amonijum-nitrat koji sadrži 34 odsto azota, koji brzo deluje, ali je higroskopan, kao i krečni amonijum-nitrat koji sadrži 27 procenata azota i osam odsto kalcijuma, idealan za kisela zemljišta.

“Poljoprivrednici sada kalkulišu – da li plaćati đubrivo u kešu, kada je cena niža, ili ga razmeniti za robu? Prognoze pokazuju da bi cene mogle rasti, ali i da postoji mogućnost pojeftinjenja u martu. Jedno je sigurno – bez sistemskog rešenja i kontrole tržišta, poljoprivrednici ostaju u neizvesnosti, dok cene repromaterijala nastavljaju da rastu”, ocenjuje Gulan.

Osim visokih cena, srpski ratari se suočavaju i sa smanjenjem plodnosti zemljišta. Količina humusa u Vojvodini pala je za tri odsto u poslednjih 60 godina, što ugrožava dugoročnu produktivnost. Stručnjaci upozoravaju da je neophodno obnavljanje organske materije kroz zelenišno đubrenje, tj. setvu međuuseva poput leguminoza, kupusnjača i žitarica, koji poboljšavaju kvalitet zemljišta.

Pored đubriva, poskupljuju i ostali repromaterijali – hemikalije, herbicidi i pesticidi, kao i seme kada dođe vreme za setvu. Gulan upozorava da su zbog toga poljoprivrednici u sve većem gubitku, jer troškovi daleko premašuju prihode koje dobijaju za svoje proizvode. Mnogi zbog toga odustaju od bavljenja poljoprivredom.

Rešenje, prema njegovim rečima, leži u strogoj kontroli celog lanca nabavke poljoprivrednog repromaterijala, posebno trgovinskih lanaca, kako bi se zaštitili proizvođači i sprečilo nekontrolisano povećanje cena.