Domaći poljoprivrednici gube milione zbog posledica klimatskih promena

Poljoprivreda u Srbiji poslednjih godina trpi snažan pritisak klimatskih promena, a najnoviji izveštaji hidro-meteoroloških i međunarodnih institucija ukazuju da se situacija ubrzano pogoršava. Iako su ekstremne vremenske pojave nekada bile izuzetak, sada postaju realnost, a poljoprivreda – kao jedan od najosetljivijih sektora – snosi najveći teret.

Prema dostupnim podacima, Srbija se zagreva brže od globalnog proseka, a 2024. godina upisana je kao najtoplija otkako postoje merenja. Uz sve češće toplotne talase i rekordne temperature, poljoprivrednici su primorani da se suočavaju sa izazovima koji prevazilaze tradicionalne obrasce proizvodnje.

Osim visokih temperatura, promenila se i dinamika padavina. Leta su sve sušnija, padavine iznenadne i snažne, dok olujni vetrovi, grad i nagle poplave samo produbljuju probleme. Dugotrajne suše iscrpljuju zemljište, narušavaju njegovu strukturu i smanjuju mogućnost zadržavanja vlage, što direktno utiče na razvoj useva. Kada do olakšanja napokon dođe, u vidu jakih kiša, one često uzrokuju eroziju, dodatno uništavajući površinske slojeve zemljišta.

Stručnjaci upozoravaju da samo jedna sušna sezona, poput one iz 2021. godine, može smanjiti ukupnu poljoprivrednu proizvodnju za stotine miliona evra. Poljoprivreda je, naročito u ruralnim sredinama, temelj lokalne ekonomije i izvor prihoda za veliki broj domaćinstava. Kada prinosi padnu, efekti se osećaju u lancu snabdevanja, izvozu i, na kraju – u ceni hrane.

Najosetljiviji na klimatske ekstreme su ratarski usevi. Kukuruz, soja i suncokret beleže drastične padove prinosa tokom vrelih i sušnih sezona. Prosečan prinos kukuruza može pasti i za 50 odsto, a na peskovitim zemljištima i do 80 procenata. Soja takođe trpi jer zahteva stabilnu vlagu tokom celog leta. Kada padavina nema u ključnim fazama vegetacije, zrno slabije naliva, a ekonomska vrednost useva naglo opada.

Voćari su takođe u teškoj situaciji. Profesor Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu u razgovoru za Biznis.rs objašnjava da se godišnji gubici u voćarskoj proizvodnji, izazvani klimatskim ekstremima, procenjuju na oko 200 miliona evra.

“U periodu od 2020. do 2023. godine ukupna godišnja proizvodnja smanjena je za 300.000 do 350.000 tona, što je gubitak koji, kada se pomnoži sa prosečnom otkupnom cenom od 60 evrocenti, dobija se ogromna cifra – od 180 do 200 miliona evra, koje praktično godišnje gubimo zbog ovih pojava”, navodi Keserović.

Glavni problem predstavljaju niske temperature u proleće. U sve toplijim zimama pupoljci prerano kreću, a potom stradaju kada naglo zahladi u periodu cvetanja.

“Voćne vrste poput kajsije, breskve, šljive i trešnje najčešće su na udaru. Iznenađujuće, čak su i zasadi Oblačinske višnje – jedne od najvrednijih izvoznih kultura – pretrpeli ozbiljna izmrzavanja, čak i na većim nadmorskim visinama. Jabuke i kruške takođe su imale problema, iako su štete bile manje. Orah i dunja, koji kasno cvetaju, prošli su znatno bolje”, objašnjava naš sagovornik.

Rešenja, ističe Keserović, postoje, ali zahtevaju ozbiljnu strategiju i ulaganja. Najpre, mora se voditi računa o tome gde se podižu novi zasadi i koje sorte se biraju. Tamo gde su zasadi već formirani, ključna je primena sistema zaštite od mraza, grada i suše.

“Podaci o padavinama dodatno potvrđuju alarmantno stanje. Prošlog jula i avgusta palo je svega oko 30 milimetara kiše, dok je u prva tri meseca 2022. godine zabeleženo tek nešto više od 30 milimetara”, kaže Keserović.

Ni stočarstvo nije pošteđeno. Nedostatak ispaše tokom sušnih perioda smanjuje mlečnost, povećava troškove ishrane i stvara dodatni rizik za zdravlje životinja. U planinskim krajevima stočari sve češće moraju da koriste cisterne kako bi obezbedili vodu. Toplotni stres, koji može biti poguban za stoku, zahteva dodatna ulaganja u veterinarsku zaštitu i prilagođavanje uslova boravka životinja.

Klimatske projekcije za Srbiju nisu ohrabrujuće. Očekuje se još više ekstremno toplih dana, ali i širenje novih biljnih bolesti, štetočina i invazivnih vrsta. Poljoprivrednici, koji se decenijama oslanjaju na predvidive obrasce, sada moraju da se suoče sa nepoznatim rizicima za koje nemaju pripremu ni adekvatne mehanizme odbrane.

Uprkos svemu, postoje modeli koji mogu povećati otpornost sektora. Stručnjaci sve više promovišu navodnjavanje modernim sistemima, očuvanje zemljišta, povećanje organske materije, primenu pokrovnih useva i razvoj savetodavne službe. Klimatski pametne prakse, poput precizne poljoprivrede i izbora sorti otpornijih na stres, već su standard u razvijenim zemljama i predstavljaju put kojim i Srbija mora krenuti.

Veliki izazov predstavlja i ekološki otisak poljoprivredne proizvodnje. Prema analizama NALED-a, domaći lanac “od njive do trpeze” generiše oko šest miliona tona ugljenika godišnje, pri čemu primarna proizvodnja učestvuje sa 66 odsto. Zbog načina obrade zemljišta i degradacije plodnosti, emisije bi mogle dodatno rasti, upozorava NALED.

Zato se kao jedno od ključnih rešenja sve češće navodi – regenerativna poljoprivreda. Reč je o sistemu koji obnavlja zemljište, povećava njegovu otpornost na klimatske šokove i istovremeno smanjuje emisije ugljen-dioksida zahvaljujući njegovom vezivanju u zemljištu. Uvođenje ovih praksi u srpsko zakonodavstvo predlaže se kroz izmene Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju i Zakona o podsticajima u poljoprivredi, kako bi se omogućila institucionalna podrška i šira primena.

Sutra: Naftni lobisti, protesti, neispunjene obaveze i nova obećanja