Država pojačava kontrolu kvaliteta hrane – za sprovođenje novih mera 70 miliona dinara

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je Pravilnik kojim se utvrđuje Program monitoringa bezbednosti hrane životinjskog porekla za 2026. godinu. Ovaj dokument predstavlja jedan od mehanizama kontrole kvaliteta i zdravstvene ispravnosti namirnica koje se svakodnevno nalaze na trpezama potrošača u Srbiji.

Posebna pažnja u novom dokumentu posvećena je definisanju kontaminenata, odnosno hemijskih supstanci koje nisu namerno dodate hrani, ali mogu dospeti u proizvode tokom različitih faza proizvodnje, pakovanja, transporta ili skladištenja, kao i iz životne sredine.

Takođe, u pravilniku je objašnjen i pojam mikrobiološkog kriterijuma, koji služi kao osnov za procenu prihvatljivosti proizvoda ili proizvodnih partija na osnovu prisustva ili odsustva mikroorganizama, kao i količine njihovih toksina.

Program monitoringa obuhvata hranu životinjskog porekla proizvedenu na teritoriji Republike Srbije i sprovodi se u objektima za proizvodnju, skladištenje, distribuciju i prodaju na malo ovih proizvoda. Istovremeno, pravilnik predviđa i izuzetke, pa monitoring obuhvata i određene vrste uvezene hrane životinjskog porekla.

Na toj listi nalaze se mehanički separisano meso, mleko u prahu i surutka u prahu, tečni proizvodi od jaja, riba, prerađeni proizvodi ribarstva, kao i želatin i kolagen. Na ovaj način sistem kontrole proširuje se i na osetljive kategorije proizvoda koji imaju značajno učešće u uvozu i potrošnji.

Izrada Programa monitoringa zasniva se na analizi postojećeg stanja u sistemu bezbednosti hrane životinjskog porekla, uključujući podatke o nebezbednoj hrani na domaćem tržištu, u regionu i iz uvoza. U obzir se uzimaju i podaci o obimu proizvodnje i potrošnje, kao i rezultati ranije utvrđenih neusaglašenosti tokom službenih kontrola. Značajan izvor informacija predstavlja i Sistem brzog obaveštavanja i uzbunjivanja za bezbednost hrane i hrane za životinje (RASFF), koji omogućava blagovremeno reagovanje na potencijalne rizike.

Sam program ima više konkretnih ciljeva. On omogućava utvrđivanje nivoa kontaminenata i praćenje trendova pojave mikroorganizama i drugih štetnih materija u hrani životinjskog porekla.

Program služi i za proveru važećih standarda i maksimalno dozvoljenih količina rezidua hemijskih supstanci u različitim vrstama namirnica.

Za finansiranje programa obezbeđena sredstva u budžetu

Sadržaj Programa monitoringa obuhvata i finansijski okvir neophodan za njegovo sprovođenje, kao i mere koje se preduzimaju u slučaju utvrđenog prisustva mikrobioloških, hemijskih ili bioloških kontaminenata. Za finansiranje programa obezbeđena su sredstva kroz Zakon o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu. Novac je planiran u okviru budžetske linije Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, tačnije u delu koji se odnosi na rad Uprave za veterinu i sprovođenje programa bezbednosti hrane.

Ukupno je na ekonomskoj klasifikaciji subvencija javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama opredeljeno 250 miliona dinara. Iz ovog iznosa, za direktno sprovođenje Programa monitoringa bezbednosti hrane životinjskog porekla izdvojeno je 70 miliona dinara. Ova sredstva namenjena su aktivnostima uzorkovanja, kontrole i analize hrane, kao i ostalim poslovima neophodnim za praćenje usklađenosti sa propisanim standardima.

Pored toga, značajan deo finansiranja obezbeđen je i preko Direkcije za nacionalne laboratorije, u čijem budžetu je za 2026. godinu, u okviru programa razvoja laboratorijske dijagnostike i kontrole, planirano 116 miliona dinara za nabavku materijala.

Program detaljno propisuje i mere koje se primenjuju u slučaju da se u hrani utvrdi prisustvo mikrobioloških, hemijskih ili bioloških kontaminenata, odnosno kada rezultati ispitivanja pokažu odstupanja od dozvoljenih vrednosti. U takvim situacijama nadležni organ preduzima aktivnosti čiji je cilj otklanjanje utvrđene neusaglašenosti i zaštita potrošača. Pri tome se uzima u obzir težina utvrđenog propusta, kao i ranija istorija istog subjekta u poslovanju hranom.

Mere mogu da obuhvate hitne korake radi obezbeđivanja bezbednosti hrane, uključujući i dodatno uzimanje službenih uzoraka. Ukoliko je potrebno, nadležni organ može zabraniti stavljanje sporne hrane u promet, kao i odobriti njenu upotrebu u druge svrhe, različite od prvobitne namene.

U težim slučajevima, propisane su i mere kojima se privremeno ili trajno zabranjuje rad celog objekta za proizvodnju hrane ili njegovog dela. Pored ovih koraka, mogu se preduzeti i druge odgovarajuće mere u skladu sa procenom rizika.

Kada je reč o organizaciji sprovođenja programa, centralnu ulogu ima nadležni organ koji aktivnosti monitoringa realizuje preko veterinarskih inspektora. Oni su zaduženi za službene kontrole na terenu, uzorkovanje i nadzor nad primenom propisanih mera.

Laboratorijska ispitivanja, kao ključni segment programa, sprovode laboratorije koje su ovlašćene za službene kontrole u skladu sa propisima iz oblasti veterinarstva, kao i one koje su izabrane putem javnog konkursa u skladu sa zakonom o bezbednosti hrane.