Farmeri prete zatvaranjem gazdinstava, traže hitan sastanak sa ministarkom
25.1.2023 08:01 Autor: Ljiljana Begović 0
Iako su poljoprivrednicima obećane isplate subvencija i dugova do kraja 2022. godine, mnogi domaći privrednici još uvek nisu dobili svoj novac.
Proizvođači mleka u Srbiji uputiće ministarski poljoprivrede Jeleni Tanasković predloge za pomoć države kako bi opstale farme, a ako budu odbijeni organizovaće proteste i ubrzati gašenje farmi, rekao je član Radne grupe za pregovore sa nadležnim ministarstvom Dejan Trajković.
On je za agenciju Beta kazao da su se farmeri iz cele Srbije dogovorili da predlože ministarki da država što pre isplati dugove po osnovu premija i subvencija i podsetio da je ona obećala da će ti dugovi biti izmireni do kraja prošle godine.
„Imamo nekoliko predloga za pomoć države kako bi opstalo govedarstvo u Srbiji. Daćemo rok od desetak dana da počne realizacija, a ako Ministarstvo poljoprivrede to odbije organizovaćemo protest. Ako i dalje ne bude rezultata počećemo ubrzano da gasimo farme“, rekao je Trajković, koji je vlasnik farme u okolini Pančeva.
Proizvođači mleka su predložili i da premija za mleko bude povećana sa 10 na 20 dinara po litru.
“Proizvođači mleka su nezadovoljni. Država im je premije, posle niza pritisaka, povećala za tri dinara, ali ima dugova iz prethodnih godina. Neće biti boljitka u ovoj oblasti sve dok je mineralna voda skuplja od mleka, a to se dešava već decenijama. Problem se ne rešava sistemski, već se samo uredbama „gasi požar“. Takvo rešeavanje problema nije nikada i nikome donelo dugoročno rešenje, samo je bilo prividno i kratkoročno. Poljoprivreda ni narednih godina neće biti strateška grana, pošto su prioriteti infrastruktura, energetika, informatika, zdravstvo, demografija…”, ocenjuje agroanalitičar Branislav Gulan.
Farmeri će od ministarke tražiti da se dozvoli izvoz mleka i smanji enormni uvoz, odnosno da se uveze samo nedostajuća količina.
Takođe, predloženo je i da se poveća regres po grlu, sa sadašnjih 25.000 dinara za umatičena goveda, i da se zadrži stari pravilnik o prijavljivanju za taj podsticaj.
“Nadležnom ministarstvu je predloženo i da utvrdi minimalnu cenu mleka ispod koje otkupljivači ne mogu da ga plate. U ovoj situaciji kada je proizvođačka cena na primer 75 dinara, mlekara može ljudima koji nemaju mogućnosti da biraju mlekaru jer žive po selima da ponudi 40 dinara. Pritom, cene stočne hrane koje su povećane nisu se vratile na prethodni nivo“, rekao je član Radne grupe za pregovore sa nadležnim ministarstvom Dejan Trajković.
Laboratorija za mleko otvorena i zatvorena
Kao loš primer vođenja agrarne politike naš sagovornik navodi primer da se dugo godina u Srbiji čekalo da se izgradi Nacionalna referentna laboratorija, kao nezavisna institucija za ispitivanje kvaliteta mleka.
“Mnogo novca je utrošeno na nju. Iako je zvanično otvorena, ta institucija ni danas ne radi, ali o tome niko ne priča, a mnogi funkcioneri su se slikali pored modernih postrojenja i hvalili kako su baš oni doprineli završetku njene izgradnje i početku rada. U izveštajima nadležnih institucija, u zadacima za 2023. godinu piše kako rad te ustanove još uvek nije počeo, ističući da je potrebno što pre je pokrenuti kako bi se mleko prilikom otkupa kategorisalo prema kvalitetu. Pošto sad nemamo dovoljno mleka sve se plaća po istoj ceni, bez obzira na kvalitet, naravno ako je za ljudsku upotrebu. Odnosno, ako je u skladu sa potrebnim minimalnim kvalitetom”, zaključuje agroanalitičar Branislav Gulan.
Dodao je da su ovih dana mlekare počele da smanjuju cene mleka koje su podignute jesenas kada se pojavila nestašica i nakon što im je odobren uvoz, jer sada uvoze ogromne količine i obaraju cene domaćeg mleka.
„Cena stočne hrane ne pada, a otkupljivači smanjuju cene, država smanjuje subvencije i u takvoj situaciji propast ovog sektora je neizbežna“, kazao je Trajković.
Prema zvaničnim podacima, u stajama imamo oko 891.055 grla stoke, ali prema rečima Branislava Gulana realan broj je oko 500.000 grla.
Pročitajte još:
“Od toga je nezvanično manje od 200.000 krava mlekulja (zvanično oko 270.000 do 300.000 grla). Proizvodi se oko 1,5 milijardi litara mleka, ali sa manjim brojem grla, jer je povećana mlečnost. Kriza se osetila već u 2021. godini kada je bilo proizvedeno 100 miliona litara manje, ali od toga je tek oko 800 miliona litara u redovnim kanalima, a ostalo u sivoj emisiji”, objašnjava Gulan.
Novi broj magazina „Biznis.rs” donosi brojne ekskluzivne poslovne priče, intervjue i dešavanja iz regiona i sveta…
Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.