Kako podići tržišni kapacitet „crvenog zlata“ Srbije?

Vlada Srbije nedavno je usvojila Uredbu o vanrednoj interventnoj meri podrške pravnim licima i preduzetnicima koji skladište malinu roda 2025. godine radi pravovremenog otklanjanja tržišnih poremećaja, kako bi pomogla skladištarima da izmire svoje obaveze prema proizvođačima malina.

Ovom uredbom uvodi se mera državne podrške radi stabilizacije tržišta maline nakon klimatskih nepogoda i omogućavanja otkupljivačima da izmire obaveze prema voćarima.

“Merom se obezbeđuje kreditna podrška kod Banke Poštanska štedionica, uz subvencionisanje dela kamate od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, pri čemu je najviši iznos kredita 30 miliona dinara, sa rokom otplate do 12 meseci”, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.

Ove godine, prema poslednjim raspoloživim podacima Republičkog zavoda za statistiku, pod malinom je u Srbiji bilo 17.510 hektara. Ukupna proizvodnja iznosila je 82.577 tona, što znači da je prosečan prinos bio 4,7 tona po hektaru.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da je ove godine malina imala solidan prinos, ali da problem između proizvođača i otkupljivača traje već godinama.

“Osnovni problem je kako podići tržišni kapacitet samih malinara. Dakle, kada vi ne možete u svakom trenutku da potpuno suvereno raspolažete vašom robom, onda znači da je vaš tržišni kapacitet mali. Ili vas neko drugi ucenjuje – kao što su hladnjačari, ili ne možete da napravite takvu tržišnu strategiju da prodate robu kad hoćete, a ne da morate da je prodate prilikom berbe. To je suštinski problem i on se ponavlja iz godinu u godinu, pa se stiče utisak da su proizvođači i skladištari arhineprijatelji”, navodi naš sagovornik.

Galetin napominje da je pre nekoliko godina bilo reči o projektu Vlade Srbije, odnosno Ministarstva poljoprivrede, da se pomogne malinarima uz pomoć kreditnih linija i grantova da naprave hladnjače u kojima će oni biti akcionari.

“To je zaista zazvučalo kao jedna dobra priča, ali ne znam zbog čega je to prošlo nevidljivo i zašto se nije realizovalo”, dodaje on.

Komentarišući najnovije interventne mere, Galetin kaže da to jeste jedan od načina pomoći, ali da to nije suštinsko rešenje.

“Ne može se svake godine od resornog ministarstva nešto tražiti, niti očekivati da se država upliće u tržište. To na duži rok nije dobro”, smatra Galetin.

Malina u top pet izvoznih proizvoda Srbije

Pod voćarskih kulturama u Srbiji je oko 180.000-190.000 hektara, a ukupan godišnji prinos svih ukupnih voćarskih vrsta kreće se oko 1.500.000 do 1.800.000 tona, kaže naš sagovornik i dodaje da je malina u top pet izvoznih proizvoda.

“Malina je apsolutni izvozni favorit. Naše podneblje, naročito deo zapadne Srbije i ivanjički kraj, poznato je po najkvalitetnijoj malini koja ima nabolju prođu na tržištu. Od ostalih voćnih vrsta tu su još jabuke i šljive, jer su naši klimatski uslovi vrlo pogodni za uzgoj ove dve voćarske kulture. U posednjih deset godina trešnja se takođe etablirala kao značajan izvozni adut”, zaključuje agroekonomski analitičar Žarko Galetin.

Da se prinos i površine pod malinom u Srbiji smanjuju iz godine u godinu, pokazuju i podaci RZS-a. Tako je 2024. godine pod malinom u Srbiji bilo 18.625 hektara, ukupan prinos iznosio je 94.026 tona, što znači da je prinos bio pet tona po hektaru. Godinu pre, tačnije 2023. godine, malina je bila zasađena na 19.016 hektara, zabeleženi prinos iznosio je 98.674 tone, a prinos po hektaru bio je 5,2 tone.

Ove godine proizvedeno je 82.577 tona maline, a prosečan prinos iznosio je 4,7 tona po hektaru.