Manjak domaćih proizvođača začina podstiče uvoz

Trendovi u kulinarstvu pokrenuli su drastičan rast prodaje začina u celom svetu. Evropska unija je u 2023. godini uvezla 339.800 tona začina iz zemalja van EU, pri čemu je Kina bila najveći snabdevač sa 39 odsto ukupnog uvoza.

Najčešće uvoženi začini bili su đumbir (114.000 tona), paprika (110.600 tona) i biber (50.300 tona). Kina je dominirala u uvozu đumbira (43 odsto) i paprike (73 procenta), dok je Vijetnam bio glavni dobavljač bibera (63 odsto). Kurkuma je zauzela četvrto mesto sa 16.000 tona, a najveći deo (79 odsto) potiče iz Indije. Na petom mestu našao se cimet (13.300 tona), od čega je 35 procenata došlo iz Vijetnama.

Uvoz začina u EU porastao je u poslednjoj deceniji za 44 odsto, pri čemu su kurkuma i đumbir zabeležili najveći rast, dok je uvoz paprike opao za 19 procenata.

Kada je reč o Srbiji, Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije rekao je ranije za Biznis.rs da se najviše začina uvozi iz Indije, a zatim iz Kine i Egipta.

Domaća proizvodnja je mala i uključuje korijander, timijan i biber, dok je paprika glavni izvozni artikal. U 2023. godini izvoz začina iz Srbije vredeo je oko osam miliona evra, od čega je sedam miliona dolazilo od izvoza slatke paprike. Glavna tržišta su zemlje EU, kao i Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija.

Sama delatnost proizvodnje začina i dodataka hrani u Srbiji obuhvata preradu, mešanje i pakovanje različitih začina, začinskih mešavina, aditiva i pojačivača ukusa. Ova industrija ima značajnu ulogu u prehrambenom sektoru, jer doprinosi poboljšanju ukusa, arome, boje i trajnosti hrane.

Upravo preduzeća koja se bave proizvodnjom aditiva i gotovih smeša za pekarstvo zauzimaju prva dva mesta liste najuspešnijih u delatnosti proizvodnje začina i drugih dodataka hrani. Ovu listu na osnovu dobiti u 2023. godini napravila je bonitetna kuća CompanyWall.

Progres iz Novog Sada je kompanija u porodičnom vlasništvu, osnovana 1994. godine sa ciljem kompletnog sirovinskog snabdevanja pekarske proizvodnje.

“Zahvaljujući poluvekovnom iskustvu u pekarskoj proizvodnji našeg osnivača, prof. dr Milimira Kovačevića, za relativno kratko vreme postigli smo veoma intenzivan razvoj. Izgradili smo moderan pekarski centar, koji čini kompleks objekata. Sastavni deo proizvodne strukture čini Demo Centar, u čijem sastavu se nalazi savremeno opremljena farinološko-hemijska laboratorija i mini pekara za razvoj, promociju novih proizvoda i edukaciju kadrova naših kupaca, koji u suštini predstavlja centar za okupljanje i razmenu iskustava tehnologa, pekarskih majstora i organizatora proizvodnje”, navode na zvaničnom sajtu ovog preduzeća.

Proizvodi Progresa iz Novog Sada napravljeni su po HACCP principima i ISO standardima, pa se zbog kvaliteta izvoze i na tržišta BiH, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore, Mađarske, Grčke i Rusije.

Najuspešnija preduzeća u delatnosti proizvodnje začina i drugih dodataka hrani u 2023. godini
Ime preduzeća	Ukupni prihodi	Dobit
PROGRES DOO NOVI SAD	605.116.000	121.925.000
MILEX DOO RUMENKA	650.281.000	114.568.000
Food Industry 1839 d.o.o.	149.091.000	17.639.000
JOKER PLUS DOO KRAGUJEVAC	230.662.000	13.985.000
CEKIĆ PAK DOO	47.476.000	11.499.000
GREEN-DRY DOO	33.062.000	11.105.000
POVI-KOM NIŠ	216.604.000	10.580.000
KRISTAL SO DOO BEOGRAD	1.659.047.000	8.683.000
PANONIJA TRADE DOO NOVI SAD	347.282.000	7.959.000
NATURAL CASING DOO	34.538.000	7.500.000
MLADOST DOO LESKOVAC	520.046.000	6.340.000
AROMA KRUŠEVAC d.o.o. Kruševac	79.866.000	6.062.000
DOO ETERIKA TRSTENIK	109.166.000	5.898.000
MAŠA KOMERC DOO Stara Pazova	196.365.000	4.955.000
PTP VELKOM DOO LOZNICA	37.939.000	3.982.000
RUŽO RUMENA DOO	96.467.000	3.456.000
VEGAVITA DOO KOVAČICA	58.080.000	2.774.000
OPTIMUS DOO ČAČAK	9.382.000	2.761.000
RTD SPICE DOO BEOGRAD	45.176.000	2.081.000
JE-TA DOO NOVI SAD	33.275.000	2.009.000
ADITIV TRADE DOO BATAJNICA	20.954.000	1.536.000
DOO ALIMENTA VETERNIK	281.777.000	1.326.000
*svi podaci su za 2023. godinu, u dinarima

Da poslovanje ove firme odlikuje stabilnost pokazuju i finansijski podaci. U 2023. godini ostvarena je dobit od 121.925.000 dinara, što je najbolji rezultat za celu delatnost koja broji ukupno 90 aktivnih firmi, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall. Takođe, sličan uspeh obeležio je i 2022. godinu sa sumom od 120.992.000 dinara, kao i 2021. kada je dobit iznosila 146 miliona dinara.

Pre više od 30 godina osnovana je i kompanija Milex iz Rumenke, koja se bavi proizvodnjom začinskih smeša i funkcionalnih mešavina za mesnu industriju.

“Po najsavremenijim standardima 2007. godine izgrađen je proizvodni pogon sa magacinskim prostorima, kada smo i registrovani od nadležne službe kao industrija. Stručnost, kvalitet i upornost doprineli su da postanemo pouzdan partner i jedan od najvećih proizvođača i distributera začina, začinskih smeša, aroma, aditiva, boja, omotača, noževa, ne samo za mesnu već i za sve grane prehrambene industrije na ovim prostorima”, stoji u zavničnom predstavljanju preduzeća Milex.

Uz ulaganje u poslovanje, za ovu firmu uzlaznom putanjom idu i finansijski podaci. Do drugog mesta liste došli su zahvaljujući dobiti od 114.568.000 dinara u 2023. godini, što je ujedno i najbolji rezultat u posmatranom trogodišnjem periodu. U 2021. poslovni rezultat je iznosio 58.677.000 dinara, a u 2022. došlo se do dobiti od 123.259.000 dinara.

Preduzeće iz Beograda pod nazivom Food Industry 1839 d.o.o. takođe aktivno posluje u delatnosti proizvodnje začina i drugih dodataka u hrani od 2021. godine. Ova mlada firma je za samo tri godine od 13.000 dinara dobiti u 2021. došla do 17.639.000 dinara u 2023, što ju je svrstalo na treće mesto liste najuspešnijih.

Milenko Golubić, preduzetnik iz Beograda koji se bavi proizvodnjom prirodnih začinskih ekstrakata, kaže da su ovakvi proizvodi sve traženiji, s obzirom na to da su potrošači sve oprezniji kada je reč o adidtivima za hranu.

“Proizvodnja začina podložna je strogim regulativama vezanim za bezbednost hrane, kao što su HACCP i ISO 22000. Takođe, mikrobiološke i hemijske kontrole su neophodne zbog mogućih zagađenja proizvoda koji su potpuno prirodni. Proizvođači kao što smo mi moraju da vode računa i o klimatskim promenama koje utiču na prinose začinskih biljaka. Ima mnogo faktora koji utiču na samu proizvodnju potpuno prirodnih začinskih proizvoda”, zaključuje Golubić.