Nestaju pašnjaci u Srbiji – umesto za ispašu koriste se za odlaganje smeća

U jeku sve veće zabrinutosti zbog nestajanja poljoprivrednih površina, posebno pašnjaka, radna grupa okupljena na inicijativu udruženja stočara i uz podršku Ministarstva poljoprivrede pokušala je da sagleda celokupno stanje u ovoj oblasti i predloži konkretna rešenja.

Njihov cilj bio je da pronađu održiv model korišćenja i zaštite pašnjaka, povezan sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, kako bi Uprava za poljoprivredno zemljište mogla da preuzme aktivniju i precizniju ulogu u upravljanju ovim dragocenim resursom.

Prema rezultatima popisa poljoprivrede iz 2023. godine, u Srbiji postoji 3,23 miliona hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta, koje upotrebljava više od pola miliona gazdinstava. Oranice i bašte zauzimaju čak 78 odsto ukupnih površina, dok livade i pašnjaci čine tek 14 procenata – i to na zemljištu najvišeg kvaliteta. Uprkos njihovoj važnosti, površine pod pašnjacima su od 2014. do 2023. godine smanjene za čak 94.000 hektara.

Kako objašnjava predsednik Udruženja Agroprofit Čedomir Keco, pašnjaci su vekovima bili oslonac stočarstva i života na selu, ali danas su u nejasnom statusu.

“Ne zna se tačno ni njihova ukupna površina, ni ko njima upravlja. Podaci Uprave za poljoprivredno zemljište pokazuju da u Srbiji ima oko 185.000 hektara pašnjaka. Od toga je 75.000 hektara preneto selima na korišćenje, dok je 51.000 hektara u zakupu, a 60.000 hektara čeka na izdavanje. Ukupan prihod od zakupa pašnjaka iznosi oko dva miliona evra godišnje, što je neuporedivo manje od prihoda od drugih vrsta zemljišta, koji dostižu i do 47 miliona evra”, objašnjava Keco.

Čak 91.000 hektara bez poznatog korisnika ili upravljača

Posebno složena situacija je u Vojvodini, gde prema podacima Geodetskog zavoda postoji oko 113.000 hektara pašnjaka, ali su mnogi „nestali“ iz evidencije. Samo 21.000 hektara je izdato u zakup, dok je čak 91.000 hektara van kontrole – bez poznatog korisnika ili upravljača. U praksi to znači da se ogroman deo zemljišta ne koristi namenski, a često biva uzurpiran ili pretvoren u obradive površine.

Prosečno, svaka vojvođanska opština raspolaže sa 2.500 hektara pašnjaka, što bi u idealnim uslovima bilo dovoljno za ispašu više od 1.200 grla stoke. Ipak, realnost je mnogo sumornija – u nekim selima ima manje od 30 krava, a u više od 600 mesta širom Srbije nema nijedne.

Problem zakupa i neefikasne kontrole

Podaci za 2024/25. godinu pokazuju da je pašnjake zakupilo 2.304 lica, potpisavši 4.841 ugovor. Ukupan obim zakupa iznosi oko 38.500 hektara, ali struktura korisnika otkriva da većina zakupaca uopšte nisu stočarska domaćinstva. U centralnoj Srbiji prosečan zakup iznosi 24 hektara, dok je u Vojvodini 13 hektara, što ne odražava realne potrebe stočara.

Agroanalitičar Branislav Gulan kaže da sama procedura izdavanja pašnjaka pokazuje ozbiljne manjkavosti.

“Lokalne samouprave predlažu programe korišćenja zemljišta, Ministarstvo ih odobrava bez detaljne provere, a nakon potpisivanja ugovora niko ne kontroliše kako se zemljište zaista koristi. Tako su mnoge površine preorane, pretvorene u oranice ili jednostavno uzurpirane”, objašnjava Gulan.

Zbog brojnih nepravilnosti i nesređenih podataka, stručnjaci ističu da je neophodno donošenje jedinstvenog pravilnika ili drugog dokumenta koji bi objedinio sve modele upravljanja pašnjacima. Postojeći zakoni, poput Zakona o poljoprivrednom zemljištu i Zakona o vraćanju utrina i pašnjaka selima, daju pravni osnov, ali ne i jasnu praksu.

Kako ističe jedan od inicijatora, Čedomir Keco, neujednačeni sistemi upravljanja otvorili su prostor za „nezakonite postupke – uzurpaciju i devastaciju“. On naglašava da je neophodna potpuna kontrola korišćenja pašnjaka i saradnja Uprave za poljoprivredno zemljište, inspekcija, javnih preduzeća i lokalnih samouprava.

“Deo odgovornosti pripada u nadležnost i pravno nedefinisanim seoskim mesnim zajednicama. Oseća se potreba da se procesuiranje zloupotreba u korišćenju pašnjaka uvede u nadležnost i poslove posebnog sektora u Ministarstvu unutrašnjih poslova, koji postoji za brigu o zaštiti životne sredine”, navodi naš sagovornik.

On ističe da nedostaje Registar pašnjaka, kao i usklađeni podaci i upravljanje sa jednog mesta.

“Broj subjekata korisnika pašnjaka prema ugovorima govori da to u većini nisu vlasnici stoke, da na zakupljenim površinama preoravaju zemljište ili kose seno i prodaju stočarima. Pašnjaci su prostor za otpad smeća i vune’’, dodaje Keco.

Za izradu Pravilnika o korišćenju pašnjaka za potrebe stočara postoje osnove, ali se, prema rečima našeg sagovornika, i ne mora čekati na taj dokument jer se odgovarajuće pravne i upravne preporuke mogu dati lokalnoj upravi i Upravi za poljoprivredno zemljište, od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

“Promene o korišćenju pašnjaka za potrebe odgajivača goveda za mleko i u sistemu „krava-tele“ je važno prihvatiti, kao glavni oslonac i sigurnost uz državne podsticaje, jer stočari jedini prihod imaju od prodaje teleta. Organizovano racionalno i održivo čuvanje i korišćenje pašnjaka je velika investicija i ulaganje u stabilnost stočara”, zaključuje Čedomir Keco.