Nova poljoprivredna strategija pred Vladom Srbije – Najznačajnija pitanja i dalje bez odgovora

Završni nacrt Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2026. do 2034. godine približava se raspravi na Vladi, a u međuvremenu je sam sadržaj pretrpeo brojne izmene u odnosu na prvobitne verzije. Međutim, najvažnije dileme i zamerke ostale su otvorene – pre svega one koje se tiču realnog odraza stanja u domaćoj poljoprivredi.

Iako je, prema oceni stručnjaka, dokument rađen sa ambicioznijim i širim pristupom nego ranije strategije, mnogi smatraju da su iz njega izostavljeni suštinski elementi. Pre svega, nema jasnog odgovora na pitanje kakva je uloga institucija, nauke i državnog aparata u razvoju agrara, dok se posebno problematičnim ocenjuje odsustvo konkretnih smernica za pristupanje Evropskoj uniji.

Dodatno, izostalo je i oslanjanje na iskustva zemalja koje su već prošle put prilagođavanja evropskim pravilima.

Predsednik Udruženja Agroprofit Čedomir Keco ukazuje na još jednu slabost – institucionalni položaj samih proizvođača. Kako navodi, autori Strategije nisu prepoznali da primarni proizvođači u Srbiji nisu deo jasno definisanog privrednog sistema, niti su povezani sa komorama.

Ideja da bi zadruge mogle da nadomeste taj nedostatak, prema njegovim rečima, nema ni pravno ni sistemsko uporište. U tom kontekstu ostaje otvoreno pitanje da li će Okrugli sto zakazan za 25. mart doneti suštinske izmene dokumenta ili će rasprava ostati u okvirima već poznatih stavova.

Odgovori Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dostavljeni na pitanja stručne javnosti, nisu, prema Kecovim ocenama, razjasnili koje su to konkretne novine koje Strategija donosi u savremenim okolnostima. Ipak, iz resornog ministarstva naglašavaju da je donošenje novog strateškog okvira neophodno, kako zbog isteka važenja prethodnog dokumenta, tako i zbog značajno promenjenog globalnog konteksta.

„Savremeni izazovi – od geopolitičkih tenzija i ratova u širem evropskom okruženju, preko poremećaja na globalnim tržištima hrane, do sve izraženijih klimatskih promena – nametnuli su potrebu za redefinisanjem agrarne politike. U tom svetlu, Strategija uvodi koncept ‘obnove prehrambenog suvereniteta’ kao jedan od centralnih ciljeva“, navodi agroanalitičar Branislav Gulan.

Srbija se i dalje smatra zemljom koja u velikoj meri može da obezbedi sopstvene potrebe za hranom, ali podaci ukazuju na pad samodovoljnosti u pojedinim sektorima proizvodnje.

U stabilnim uslovima snabdevanje stanovništva oslanja se na domaću proizvodnju, dok se nedostaci nadoknađuju uvozom. Međutim, iskustva iz kriznih perioda, uključujući i devedesete godine, pokazuju da u situacijama globalnih poremećaja upravo domaći kapaciteti postaju ključni za opstanak tržišta.

„Zbog toga Strategija insistira na očuvanju i jačanju nacionalnog prehrambenog sistema, kako bi Srbija mogla da odgovori i na eventualne buduće krize“, ističu Gulan i Keco.

Planirano je da Strategija bude usvojena u prvom kvartalu 2026. godine, dok bi njena konkretna primena počela ubrzo nakon toga, donošenjem Akcionog plana u roku od 90 dana.

U kontekstu evropskih integracija, dokument polazi od pretpostavke da će Srbija u periodu njegovog važenja postati članica Evropske unije, ali ne precizira konkretne modele prilagođavanja nacionalnih mera. Umesto toga postavlja se princip postepenog usklađivanja sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom EU, uz zaštitu domaćih proizvođača, naročito malih i srednjih gazdinstava.

Jedan od ozbiljnih problema koji Strategija prepoznaje jeste degradacija zemljišta i gubitak humusa. Kao odgovor na to, predviđene su mere koje uključuju jačanje stočarstva, razvoj biodistrikata i primenu regenerativnih poljoprivrednih praksi, poput plodosmene, pokrovnih useva i smanjene obrade zemljišta.

U cilju uređenja odnosa na tržištu hrane, planira se uvođenje institucije zaštitnika za hranu, kao i formiranje odbora za praćenje cena i marži. Poseban fokus stavljen je na udruživanje proizvođača kroz zadruge i proizvođačke organizacije, koje se vide kao ključni mehanizam opstanka u uslovima sve jače konkurencije.

„Iako trenutna energetska situacija, uprkos globalnim krizama, nije značajnije pogodila domaći agrar, ostavljena je mogućnost uvođenja dodatnih mera ukoliko dođe do pogoršanja. Ipak, takvi scenariji nisu detaljnije razrađeni u samoj Strategiji. Predstojeći Okrugli sto predstavlja još jednu priliku da se u tekstu prepoznaju konkretne inovacije i otklone nedostaci, ali ostaje neizvesno da li će to dovesti do suštinskih promena ili će Strategija ostati u okvirima već viđenih formulacija“, zaključuju agroanalitičari Čedomir Keco i Branislav Gulan.