Prodaja zaliha ispod cene remeti tržište proizvođača skroba

Iako često skriven u sastavu proizvoda koje svakodnevno koristimo, skrob je zapravo jedna od najvažnijih prirodnih sirovina. Dobija se iz široko dostupnih biljnih izvora poput kukuruza, krompira, pšenice, pirinča ili tapioke, a njegova univerzalna vrednost leži u tome što može da veže vodu, formira gelove, poveća viskoznost i obezbedi teksturu raznim proizvodima.

Upravo zbog tih osobina, skrob je prisutan u gotovo svakoj industriji – od hrane i farmacije do hemije, tekstila, pa čak i biotehnologije.

Prvi i najprepoznatljiviji prostor njegove upotrebe svakako je prehrambena industrija, gde se najčešće koristi za poboljšavanje ukusa, izgleda i trajnosti proizvoda. U supama, sosovima, pudinzima i kremovima deluje kao zgušnjivač i stabilizator, dok u sladoledima daje kremastu strukturu. Kod hleba i peciva zaslužan je za mekoću i volumen, ali i za produženu svežinu.

Njegova uloga ne završava na ljudskoj ishrani. Skrob je značajan i za stočnu hranu, jer predstavlja lako svarljiv izvor energije. U hemijskoj i tekstilnoj industriji skrob se koristi za proizvodnju lepka i paste za ambalažu, etikete, karton i tapete.

Proizvodnjom skroba, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u Srbiji se bavi devet preduzeća. Iako je ova sirovina veoma tražena i postoji potražnja u velikom broju industrija, ponekad dolazi do perioda kada se proizvođači nađu u problemima.

Finansijski podaci ukazuju na pad dobiti cele delatnosti koji se meri stotinama miliona dinara. Naime, u 2022. godini dobit svih proizvođača skroba iznosila je 823,3 miliona dinara, da bi posle samo dve godine (2024) taj rezultat bio više od pet puta manji – 146,09 miliona dinara.

Vukašin Ilić, direktor prodaje u skrobari kompanije Fidelinka iz Subotice, kaže da u Evropi postoji prilično veliki broj proizvođača (u Mađarskoj, Austriji, Nemačkoj, Poljskoj, Češkoj i drugim zemljama), pa glavni problem za srpske firme može da bude konkurencija.

“Dešava se da neki proizvođači posluju sa gubicima i da prodaju ispod cene, što poremeti celo tržište. Takve situacije se javljaju periodično, kada neko ima određene zalihe pa ih plasira ispod realne vrednosti, što urušava komercijalni sistem drugih skrobara”, pojašnjava Ilić situaciju na domaćem tržištu.

On takođe ocenjuje da mnogo toga zavisi i od cena samih sirovina.

“Sve zavisi od sirovina, jer se poslovanje skrobara gotovo u potpunosti bazira na sirovini, što je ujedno i najveći trošak. Ukoliko je domaća sirovina dobrog kvaliteta – pšenica ili kukuruz – i ukoliko je cena odgovarajuća, te ukoliko je moguće izvući što više skroba, glutena i slično, poslovanje je znatno lakše i održivije. Cenu, naravno, diktira globalno tržište, budući da su skrob i gluten sada već postali roba kojom se uobičajeno trguje”, navodi Ilić.

Kompanija Fidelinka nalazi se među prvih pet kompanija po rezultatima poslovanja u 2024. godini. Proizvedeni skrob koristi se, pre svega, u konditorskoj industriji.

“Mi smo jedina pšenična skrobara. Što se tiče našeg plasmana, isključivo je vezan za inostranstvo, s tim da na malo tržište Srbije odlazi oko pet procenata naše proizvodnje. Konditorska industrija je nama primarna, u smislu da su naši proizvodi izuzetno dobrog kvaliteta, namenjeni prehrambenoj industriji. Skrob, međutim, ima primenu i u papirnoj industriji, u kartonažama i slično”, objašnjava naš sagovornik.

Sve važniju ulogu skrob ima i u biotehnologiji i razvoju održivih materijala. Kao sirovina za bioplastiku omogućava proizvodnju biorazgradive ambalaže, dok fermentacijom može da se pretvori u bioetanol – obnovljivo gorivo koje dobija sve veći značaj u eri energetske tranzicije.

Najuspešnija preduzeća u delatnosti proizvodnje skroba i skrobnih proizvoda u 2024. godini
Ime preduzeća	Ukupni prihodi	Dobit
INDUSTRIJA SKROBA JABUKA D.O.O. PANČEVO	2.387.242.000	112.392.000
ECOGLOBAL BTD DOO Novi Sad	376.961.000	25.740.000
GAMA D.K. DOO BAČKA TOPOLA	797.350.000	6.643.000
FIDELINKA SKROB DOO SUBOTICA	171.329.000	1.299.000
JOVAN JOVANOVIĆ PR PROIZVODNJA PROIZVODA OD SKROBA I BOMBONSKOG SIRUPA TROPIK 992 ŠABAC	4.955.000	25.000,00
*svi podaci su za 2024. godinu, u dinarima

Kompanija Ecoglobal BTD iz Novog Sada bavi se proizvodnjom ekoloških gips panela zasnovanih na potpuno prirodnom lepku na bazi skroba. Za proizvod “Eco starch K” dobila je nagradu za ekološku inovaciju u 2020. godini od strane Svetske banke i Fonda za inovacione delatnosti Republike Srbije.

“Eko starch K za gipsane ploče je tehnološko rešenje veoma primenljivo u građevinarstvu, koje menja dosadašnji način izrade gipsanih ploča na ekološki prihvatljiv način. Sadašnja standardna proizvodnja gipsanih ploča, koje se u velikim količinama koriste kao osnovni materijal u izgradnji stambenih i poslovnih objekata u kojima borave ljudi, sadrži hemijske reagense koji mogu biti štetni po zdravlje i životnu sredinu. Cilj ovog inovativnog rešenja je da se minimizira rizik od štetnog dejstva građevinskih materijala i obezbedi zdravo okruženje za svakodnevni život ljudi”, objašnjavaju iz ove kompanije.

Takođe, Ecoglobal se nalazi i na listi nauspešnijih preduzeća prema dobiti koju je sastavila bonitetna kuća CompanyWall. Od devet firmi koje posluju u okviru delatnosti proizvodnje skroba i skrobih proizvoda, Ecoglobal je zauzeo drugo mesto sa dobiti od 25.740.000 dinara.

Prvo mesto na listi najuspešnijih na osnovu dobiti zauzela je Industrija skroba Jabuka d.o.o. iz Pančeva sa rezultatom od 112,39 miliona dinara u 2024. godini.

Ujedno, Jabuka je i najstarija fabrika na Balkanu koja se od 1894. godine bavi mokrom preradom kukuruza. Tokom 2007. godine doživela je transformaciju vlasništva iz društvene u privatnu svojinu i od tada je u većinskom vlasništvu konzorcijuma.

Prema rečima predstavnika kompanije Jabuka, osnovni cilj proizvodnog procesa je da se na što ekonomičniji način iz kukuruznog zrna izdvoji glavni sastojak – skrob, kao i ostali niz proizvoda – gluten, mekinja, klica.

Fabrika raspolaže opremom za mokru preradu kukuruza kapaciteta 180 tona na dan, pogonom proizvodnje glukoznih sirupa kapaciteta 36 tona na dan, linijom sušenja proizvoda, opremom za proizvodnju modifikovanih skrobova, kao i silosima za skladištenje žitarica kapaciteta 20.000 tona.