Za biljnu organsku proizvodnju 250 miliona dinara

Proizvođačima organske hrane podsticaji države od 450 miliona dinara

Agrobiznis

23.7.2024 15:47 Autor: Milica Vojtek 1

Proizvođačima organske hrane podsticaji države od 450 miliona dinara Proizvođačima organske hrane podsticaji države od 450 miliona dinara
Vlada Srbije donela je izmene Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2024. godini u kojima se, između ostalog, navodi da je... Proizvođačima organske hrane podsticaji države od 450 miliona dinara

Vlada Srbije donela je izmene Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2024. godini u kojima se, između ostalog, navodi da je iznos sredstava za očuvanje i unapređenje životne sredine i prirodnih resursa 655,9 miliona dinara.

Ova cifra raspoređuje se tako što su za organsku proizvodnju dodeljena sredstva u iznosu od 450 miliona dinara, od čega za organsku biljnu proizvodnju 250 miliona dinara i za organsku stočarsku proizvodnju 200 miliona dinara, dok su za očuvanje biljnih i životinjskih genetičkih resursa dodeljena sredstva u iznosu od 205,9 miliona dinara dinara – od toga za očuvanje biljnih genetičkih resursa 900.000 dinara i za očuvanje životinjskih genetičkih resursa 205 miliona dinara.

Prema podacima Privredne komore Srbije, naša zemlja beleži cifru od 7.000 proizvođača organske hrane, a brojke iz 2020. godine pokazuju da je pod organskom proizvodnjom bilo oko 19.255 hektara. Organska proizvodnja u Srbiji obuhvata različite segmente, uključujući biljnu proizvodnju i stočarstvo, sa posebnim fokusom na organsko voće i povrće.

U Srbiji postoji šest sertifikacionih kuća koje su ovlašćene od Ministarstva poljoprivrede i sa kojima proizvođači mogu sklopiti ugovor, a nakon perioda konverzije – koji obuhvata razne provere i analize, dobijaju sertifikat i sprovodi se redovna kontrola.

Branko Vukadinović, koji svoje organske proizvide predstavlja i na svom sajtu „Vratimo se na selo“, ranije je za Biznis.rs rekao da je organska proizvodnja teška i neizvesna, kao i da je trajnost proizvoda jedan od većih problema. On je istakao da se u današnje vreme najviše kupuju jaja, zatim povrće i nešto slabije meso.

U studiji “Organska proizvodnja u Srbiji 2020”, koju je uradila organizacija Serbia Organica, navodi se da je “broj proizvođača koji su uključeni u organsku proizvodnju kontinuirano rastao poslednjih deset godina”.

“Evidentan je mali broj proizvođača koji imaju direktno sklopljen ugovor sa ovlašćenim kontrolnim organizacijama, nasuprot velikom broju proizvođača koji su kao kooperanti uključeni u grupnu sertikaciju. Ovaj model se u našoj zemlji pokazao kao uspešan i u većini slučajeva radi se o proizvodnji koja je namenjena izvozu. Tokom 2019. godine 6.261 proizvođača je bilo uključeno u sertifikovanu organsku proizvodnju, od čega 534 nosilaca sertifikata, a 5.727 kooperanata u sistemu grupne sertifkacije”, navedeno je u ovoj studiji.

U EU se sve više bave organskom proizvodnjom

Prema podacima Eurostata, površina koja se koristi za organsku poljoprivrednu proizvodnju u Evropskoj uniji dostigla je 2022. godine 16,9 miliona hektara, u odnosu na 15,9 miliona u 2021. i 14,7 miliona hektara 2020. godine. U 2022. godini površina koja se koristi za organsku poljoprivredu bila je ekvivalent do 10,5 odsto ukupne korišćene poljoprivredne površine u EU.

Podaci Eurostata takođe govore i da se između 2012. i 2022. godine površina koja se koristi za organsku poljoprivredu povećala u skoro svim zemljama EU. Najveće stope ekspanzije u ovom periodu bile su u Hrvatskoj (+306 odsto), Portugalu (278 odsto) i Bugarskoj (182 odsto).

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.