Uvoz starih zaliha menja tržište mesa u Srbiji – prerađivači najprofitabilniji deo industrije

Cene mesa u Srbiji u narednom periodu neće beležiti pad, dok se ponuda za sada održava na stabilnom nivou, poručuje sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije, Nenad Budimović.

Prema njegovim rečima, značajnijeg poskupljenja mesa trenutno nema, ali je evidentan raskorak između cena u primarnoj proizvodnji i onih u maloprodaji. Dok farmeri beleže pad cena žive stoke, potrošači taj trend još ne osećaju na rafovima. Takva situacija stvara dodatni pritisak na proizvođače, koji se suočavaju sa smanjenim prihodima, dok trgovci zadržavaju postojeći nivo cena.

Za razliku od Srbije, evropsko tržište suočava se sa drugačijim trendovima. Tokom poslednjih godinu dana, u pojedinim zemljama zabeležen je rast cena mesa i do 20 odsto. Razlozi za to leže u smanjenom stočnom fondu, učestalim bolestima životinja, ali i snažnoj potražnji koja dodatno podiže cenu ove robe.

Budimović ukazuje da se u takvim okolnostima kao najotporniji izdvajaju srednji proizvođači, koji imaju kapacitet da se brže prilagode promenama na tržištu. Ipak, posebnu pažnju zaslužuju mali proizvođači, jer od stočarstva živi veliki broj domaćinstava.

Kao jedan od ključnih mehanizama za uređenje tržišta, ističe se potreba za jasnijim ugovornim odnosima između proizvođača i prerađivača. Precizno definisani uslovi – količine, rokovi isporuke i cene – mogli bi da smanje neizvesnost i doprinesu stabilnijem poslovanju u celom lancu.

Istovremeno, stručnjaci upozoravaju da bi Srbija trebalo da se više usmeri ka proizvodima sa većom dodatom vrednošću, koji imaju veću tražnju i na domaćem i na međunarodnom tržištu. Takav zaokret mogao bi da poveća konkurentnost domaće industrije i obezbedi stabilnije prihode.

Bez defininicije šta je sveže meso

Međutim, dodatnu konfuziju na tržištu unosi i način poslovanja dela prerađivačke industrije. Naime, pojedine kompanije koje se vode kao klanice u praksi ne obavljaju klanje, već sirovinu nabavljaju iz uvoza ili od drugih domaćih proizvođača. Time se briše jasna granica između klanične i prerađivačke delatnosti, iako bi, prema važećim propisima, taj status morao biti precizno definisan.

Sve izraženiji trend predstavlja i oslanjanje na uvoz mesa iz inostranstva, posebno iz zapadnih zemalja, gde se često prodaju viškovi iz skladišta. Takvo meso, koje je u tim zemljama često na granici roka upotrebe, pronalazi put do domaćeg tržišta zahvaljujući liberalnijim pravilima. Dok je u pojedinim državama rok skladištenja ograničen na šest meseci, u Srbiji se takvo meso može koristiti i do godinu dana, što dodatno otvara prostor za njegov plasman.

Problem dodatno komplikuje činjenica da u domaćim propisima više ne postoji jasno definisan pojam „svežeg mesa“. Time je, praktično, otvoren prostor za širu upotrebu zamrznutog mesa, koje se često plasira kao ravnopravna alternativa.

Prema rečima agrarnog analitičara Čedomira Keca u samom sektoru svinjarstva, problemi su se godinama nagomilavali.

„Posebno se ističe način dodele dozvola za uvoz, koji je omogućavao uvoznicima da bez vremenskog ograničenja plasiraju velike količine svinja ili mesa. Takva praksa otvarala je prostor za manipulacije – uvoz bi se aktivirao u trenutku kada je trebalo oboriti cenu domaće proizvodnje“, navodi Keco.

Naš sagovornik ističe da su posledice takve politike bile ozbiljne po domaće proizvođače, koji su se suočavali sa naglim padovima otkupnih cena. Sličan model primenjivan je i kod uvoza mesa, gde su dozvole izdavane bez jasnih rokova i ograničenja, što je omogućavalo tržišne špekulacije u ključnim momentima.

„Dugogodišnja primena ovakvih mehanizama dovela je do značajnog smanjenja stočnog fonda, posebno u sektoru svinjarstva. U takvim okolnostima, domaća proizvodnja sve teže parira konkurenciji, dok tržište postaje sve zavisnije od uvoza“, naglašava Keco.

Neujednačen rast prihoda prerađivačkog sektora

Sektor prerade mesa u Srbiji u periodu od 2022. do 2024. godine pokazuje izraženu dinamiku rasta prihoda, ali i značajne oscilacije u profitabilnosti, što ukazuje na složene tržišne uslove, rast troškova i promene u strukturi industrije.

Analiza tri ključna segmenta – prerade i konzervisanja mesa, prerade živinskog mesa i proizvodnje mesnih prerađevina – otkriva različite trendove i nivoe otpornosti unutar same industrije.

U segmentu prerade i konzervisanja mesa, koji broji 545 firmi, ukupni prihodi kontinuirano rastu – sa 130,1 milijardu dinara u 2022. na 141,3 milijarde dinara u 2024. godini, prema podacima koje nam je ustupio analitički partner CompanyWall. Ipak, kretanje dobiti nije pratilo linearan rast. Nakon pada sa 4,85 milijardi dinara u 2022. na 4,07 milijardi u 2023, sektor beleži snažan oporavak u 2024. godini, kada dobit dostiže 5,64 milijarde dinara, što je i najviši nivo u posmatranom periodu.

Ovakav obrazac sugeriše da su kompanije tokom 2023. bile izložene pritiscima kao što su rast cena inputa, energije i sirovina, ali su zato u narednoj godini uspele da stabilizuju poslovanje i unaprede marže.

Najveće kompanije u ovom segmentu potvrđuju dominaciju nekoliko velikih sistema. IM Matijević, kao lider po prihodima, u 2024. ostvario je 24,23 milijarde dinara prihoda, ali uz dobit od 1,21 milijardu, što je pad u odnosu na čak 2,42 milijarde iz 2022. godine. To ukazuje na značajno sužavanje profitnih margina uprkos stabilnom obimu poslovanja.

Nasuprot tome, kompanije poput Zlatiborca i Neoplante pokazuju stabilan rast i prihoda i dobiti, čime potvrđuju efikasnije upravljanje troškovima i jaču tržišnu poziciju. Posebno se izdvaja Zlatiborac, koji je gotovo utrostručio dobit u posmatranom periodu.

Zanimljiv je i slučaj kompanije Carnex, koji beleži kontinuiran pad prihoda od 2022. do 2024, ali uz oporavak dobiti u poslednjoj godini, što može ukazivati na restrukturiranje poslovanja ili fokus na profitabilnije proizvode. S druge strane, Agro-Papuk pokazuje pad dobiti u 2024. uprkos visokom nivou prihoda, što sugeriše rast troškova ili smanjenu efikasnost.

Segment prerade i konzervisanja živinskog mesa, sa 116 firmi, pokazuje nešto drugačiju sliku. Prihodi su relativno stabilni i kreću se oko 29 milijardi dinara tokom sve tri godine, uz blagi rast u 2024. Međutim, dobit ovog sektora je izrazito volatilna – sa 737 miliona dinara u 2022. raste na 1,61 milijardu u 2023, da bi potom pala na 798 miliona u 2024. godini. Ovakve oscilacije mogu upućivati na osetljivost ovog segmenta na tržišne promene, uključujući cene stočne hrane, uvozne konkurencije i promene u potražnji.

Na nivou kompanija, Superior Foods i Vindija drže vodeće pozicije, ali sa različitim trendovima. Dok Vindija održava stabilan rast i relativno visoku profitabilnost, Superior Foods beleži pad dobiti u 2024. nakon izuzetno dobre 2023. godine. Superior Foods ostvario je u 2024. prihod od 6,39 milijardi dinara i dobit od 133 miliona, što predstavlja značajan pad u odnosu na 307 miliona dobiti iz 2023. godine.

Posebno je indikativan primer firme Vukenović, koja iz pozitivnog rezultata prelazi u gubitak u 2024, što može ukazivati na ozbiljne poslovne izazove. Istovremeno, manji proizvođači poput Food Star Plus i Čapeljine klanice beleže rast i prihoda i dobiti, što govori o potencijalu fleksibilnijih poslovnih modela.

Treći segment, proizvodnja mesnih prerađevina, sa 535 firmi, beleži najsnažniji rast. Prihodi su porasli sa 195,9 milijardi dinara u 2022. na čak 215,9 milijardi u 2024. godini, na osnovu podataka iz godišnjih finansijskih izveštaja koje nam je dostavio CompanyWall. Još izraženiji je rast dobiti – sa 5,29 milijardi u 2022. na 7,08 milijardi dinara u 2024, uz značajan skok već u 2023. Ovaj segment se pokazuje kao najprofitabilniji i najotporniji deo industrije.

Kompanije poput Yuhora i Makinternacionala beleže kontinuiran rast i prihoda i dobiti, što potvrđuje i njihovo širenje na tržištu. Yuhor posebno prednjači sa značajnim rastom prihoda i više nego dupliranom dobiti. Yuhor je ostvario 13,23 milijarde dinara u 2024, uz dobit od 375 miliona, što je više nego duplo u odnosu na 2022. Dobro poslovanje ove kompanije potvrđuje i akvizicija prerađivača Food Star Plus početkom ove godine.

U sektoru proizvodnje mesnih prerađevina firma Makinternacional takođe beleži stabilan rast, sa prihodima od 2,8 milijardi i dobiti od 175 miliona dinara.

Međutim, sektor nije bez problema – Mitros Fleischwaren beleži dramatičan pad prihoda i kontinuirane gubitke, uz značajno smanjenje broja zaposlenih, što ukazuje na ozbiljnu krizu ili povlačenje sa tržišta.