Za milijardu dinara manja sredstva namenjena ruralnom razvoju, veća ulaganja u voćarstvo i vinogradarstvo

Vlada Republike Srbije usvojila je novu uredbu koja je stupila na snagu 9. novembra i koja donosi značajne izmene u finansiranju podsticaja za poljoprivredu i ruralni razvoj za 2024. godinu.

Ova uredba obuhvata preraspodelu postojećih sredstava, kao i povećanje budžeta za određene programe, sa ciljem da poljoprivrednicima pruži stabilnu podršku u vremenu kada su im finansijski podsticaji najpotrebniji. Ključne promene uključuju povećanje budžeta za direktna plaćanja, ali i smanjenje sredstava za ruralni razvoj i druge specifične programe.

Prva važna stavka je povećanje sredstava za direktna plaćanja na ukupno 86,7 milijardi dinara, čime se za oko 1,67 milijardi dinara više izdvaja za ovu svrhu u odnosu na prethodni plan. Ova sredstva namenjena su uglavnom poljoprivrednicima koji kroz direktna plaćanja dobijaju finansijsku pomoć za svoje osnovne proizvodne aktivnosti. U okviru istog programa, dodatnih 500 miliona dinara usmereno je ka direktnim plaćanjima, čime se ukupan iznos podsticaja za ovu svrhu povećava na 86,7 milijardi dinara.

S druge strane, došlo je do značajnog smanjenja sredstava namenjenih za ruralni razvoj. Planirani budžet za ove mere u početku je iznosio 4,6 milijardi dinara, ali je preusmeravanjem sredstava smanjen na 3,5 milijardi dinara. U ovoj kategoriji nalaze se subvencije namenjene za modernizaciju ruralnih zajednica, unapređenje poljoprivredne infrastrukture i razvoj seoskog turizma.

Smanjenje ovih sredstava ukazuje na to da će ove godine prioritet biti dat direktnim plaćanjima, dok će određene oblasti ruralnog razvoja morati da se oslone na druge izvore finansiranja ili smanjenje budžeta.

Specifičan fokus u ovoj uredbi stavljen je i na podizanje novih višegodišnjih zasada voćaka, vinove loze i hmelja. Za ovu namenu je izdvojeno ukupno 100 miliona dinara, od čega će polovina biti usmerena na podsticanje novih zasada voćaka i hmelja, dok je drugih 50 miliona dinara namenjeno vinogradarstvu. Ova finansijska podrška je od velikog značaja za poljoprivrednike koji se bave voćarstvom i vinogradarstvom jer omogućava ulaganja u nove zasade i time povećava konkurentnost domaćih proizvođača na tržištu.

Takođe, uredbom je predviđeno 265 miliona dinara za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje, od čega će 165 miliona biti namenjeno za nabavku kvalitetnih priprodnih grla u stočarstvu, dok će ostatak biti usmeren ka modernizaciji mehanizacije i opreme za biljnu i stočarsku proizvodnju.

Smanjenje sredstava zabeleženo je i u okviru takozvanih „posebnih podsticaja”, gde je iznos predviđenih subvencija sveden sa 270 miliona dinara na 170 miliona. Ova promena može da utiče na specifične sektore poljoprivredne proizvodnje koji su do sada zavisili od dodatnih finansijskih injekcija kako bi zadržali kontinuitet rada i osigurali svoja gazdinstva.

Još jedan važan aspekt ove uredbe odnosi se na otpremninu u slučajevima tehnološkog viška.

Radnicima kojima radni odnos prestaje zbog proglašenja tehnološkim viškom pripada naknada u vidu otpremnine. Prema Zakonu o podsticajima, otpremnina ne može biti niža od trećine prosečne zarade ostvarene u poslednja tri meseca za svaku godinu radnog odnosa kod istog poslodavca. Dakle, radnici imaju pravo na otpremninu u iznosu koji se računa na osnovu njihove prosečne zarade, čime je država obezbedila stabilnu socijalnu sigurnost za ove slučajeve.

Uz sve navedeno, država je takođe precizirala način na koji će se vršiti obračun poreza i doprinosa za radnike u poljoprivredi i ruralnom razvoju. U slučaju kada je radnik zaposlen na puno radno vreme, porez se obračunava na osnovu ostvarene zarade smanjene za neoporezivi iznos od 25.000 dinara mesečno.

Ukoliko je radnik zaposlen na nepuno radno vreme, ovaj neoporezivi iznos se smanjuje srazmerno broju radnih sati koje je zaposleni proveo na radu. Na ovaj način se postiže fleksibilnost u obračunu poreza, a istovremeno se poštuje zakon o oporezivanju.