Za otvaranje destilerije potrebni jaki živci i kvalitetno voće

Delatnost destilacije, prečišćavanja i mešanja pića obuhvata sve procese proizvodnje alkoholnih napitaka – od sirovina do finalnog proizvoda spremnog za tržište. U ovu grupu ulazi proizvodnja rakija, viskija, votke, džina, likera, konjaka i drugih destilovanih pića, kao i procesi filtriranja, rafiniranja i aromatizovanja.

Ova delatnost spada u segment prehrambene industrije sa visokom dodatom vrednošću i velikim potencijalom izvoza. Potražnja za kvalitetnim i autentičnim alkoholnim pićima, naročito onim proizvedenim po tradicionalnim recepturama ili sa oznakom geografskog porekla, kontinuirano raste na domaćem i inostranom tržištu.

Iako je u Srbiji, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, registrovano više od 700 destilerija, pokretanje samog procesa nije posao za one slabih živaca. O tome najbolje svedoči iskustvo Ivana Brleka, vlasnika destilerije simboličnog naziva „Zločin i kazan“, koji je za Biznis.rs ispričao kako izgleda put od ideje do prve flaše, ali i šta je sve potrebno da bi se na tržište plasirao kvalitetan i prepoznatljiv proizvod.

Kako kaže, sam proces registracije i pribavljanja dozvola „definitivno nije najjednostavniji“, naročito ako dolazite iz potpuno druge branše.

“Lako je biti mehaničar posle pitstop-a i reći da procedura nije komplikovana, ali realnost je da jeste. Danas postoje blogovi i portali koji do detalja objašnjavaju korake registracije i najvažnije je pratiti svaki, ma koliko izgledao besmisleno ili suvišno. Ako to pažljivo radite, za nekoliko meseci možete doći do dozvole“, objašnjava Brlek.

Prema njegovim rečima, na početku su ulaganja podjednako važna u sve – u opremu, objekat, ali i voćnjake, naročito ako planirate da se ozbiljno bavite proizvodnjom kvalitetnih pića.

“Voćnjaci su ključni za rakijaše i vinare koji žele da prate kvalitet. Potrošači danas postaju sve edukovaniji i zahtevniji – ne možete više nuditi loš proizvod i očekivati uspeh. A za dobar kvalitet potrebne su i investicije i vreme“, dodaje naš sagovornik.

Iako su mnogi skloni da se upuste u proizvodnju samostalno, Brlek ističe da je stručna podrška veoma važna, naročito u prvim fazama posla.

“Pravnik je neophodan ako nemate iskustva, jer vam može uštedeti mnogo vremena tokom procesa otvaranja destilerije. Tehnolog je koristan da savladate osnovne procese. Iako skoro svaka kuća ima kazan i peče rakiju, kada proizvod treba da izađe na tržište znanje iz kućne radinosti pomaže samo delimično. Srećom, tržište je još uvek malo, ljudi se poznaju i voljni su da pomažu“, objašnjava vlasnik destilerije.

Od same ideje do prve flaše iz destilerije „Zločin i kazan“ prošlo je skoro dve godine.

“Nama je ovo bio posao sa strane, pa nismo imali pritisak da odmah izađemo na tržište. To nam je dalo prostora da se igramo sa receptima, dizajnom, pakovanjem. Čak smo organizovali i fokus grupe kroz koje smo dobili ključne informacije koje i danas koristimo. Mnoge destilerije tu mogućnost nemaju i testiraju proizvode direktno na tržištu“, kaže Brlek.

Jedna od najvažnijih stavki u proizvodnji je kontrola kvaliteta – nešto što u „Zločinu i kazanu“ nikada ne prepuštaju slučaju.

“Svest da ono što proizvodiš može nekom da izazove neprijatnost nikada nas ne napušta. Zato se svaki proizvodni proces strogo nadgleda, a svaki proizvod prolazi detaljne analize pre nego što se pojavi na tržištu“, naglašava on.

Ipak, čak i kada je kvalitet pod kontrolom, postoje faktori koji su mnogo teže predvidivi.

“Sa tri godine iskustva možemo da kažemo da je tržište najteži deo posla, jer na njega najmanje možete da utičete. Kvalitet sirovina i tehnološki procesi su u vašim rukama, ali tržište se menja iz nedelje u nedelju, a kamoli iz godine u godinu“, ističe Brlek.

Na pitanje da li se od destilerije može živeti, njegov odgovor je potvrdan – ali uz važnu napomenu.

“Može, ali kao i u svakom poslu, neophodno je stalno se prilagođavati tržištu, potrebama kupaca i donositi nove ideje. Na taj način nećete samo opstati, već ćete imati prostor za inovacije“, zaključuje Brlek.

Najuspešnija preduzeća u delatnosti destilacije, prečišćavanja i mešanja pića u 2024. godini
Ime preduzeća	Ukupni prihodi	Dobit
SWAN LAKE DOO	763.254.000	62.507.000
DESTILERIJA ZARIĆ DOO KOSJERIĆ	446.555.000	55.062.000
MILOŠ BOŠKOVIĆ PR DESTILERIJA BOŠKOVIĆ	198.732.000	42.508.000
REAHEM DOO NOVI SAD	245.229.000	39.442.000
PODRUM PEVAC	247.063.000	38.884.000
GORDA DOO	168.536.000	24.706.000
DARKO ŠURLAN PR, SAMOSTALNA RADNJA DESTILERIJA ŠURLAN, NOVI KOZARCI	133.190.000	22.098.000
AS GROUP DOO IGROŠ, BRUS	149.594.000	20.318.000
ALEKSIĆ PRVI DOO GUBEREVAC	69.007.000	18.767.000
RUBIN AD KRUŠEVAC	3.421.834.000	16.414.000
DOO TOK BEOGRAD, ŽELEZNIK	58.382.000	15.130.000
RB GLOBAL DOO UŽICE	360.632.000	13.900.000
BB KLEKOVAČA DOO BAJINA BAŠTA	95.354.000	13.181.000
MVP DESTILERIJA	34.993.000	11.818.000
SZR ZLATNA DOLINA MILAN KOVAČEVIĆ PR KARAN	27.744.000	11.157.000
ALAMBIK ART DOO BEOGRAD (ZEMUN)	100.460.000	10.954.000
PRUNA d.o.o. Beograd	32.814.000	10.599.000
Čičina rakija doo Kukujevci	59.104.000	10.515.000
IVANA NIKOLOVSKI PR TARA N	47.662.000	10.424.000
Miomir Pljakić PR FLORES Kamenica-Divostin	80.291.000	9.658.000
*svi podaci su za 2024. godinu, u dinarima

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u 2024. godini u Srbiji je poslovalo čak 708 registrovanih preduzeća u ovoj delatnosti, ali njihovi ukupni poslovni rezultati završili su u dubokom minusu.

Ukupna dobit sektora bila je u minusu od 1,163 milijarde dinara, što je drastično lošiji rezultat u poređenju sa prethodnim godinama – u 2023. godini minus je bio „svega“ 44,5 miliona, dok je 2022. završena sa pozitivnih 557,6 miliona dinara. Više od sto preduzeća poslovalo je u gubitku, što je direktno uticalo na zbirni rezultat čitave industrije.

Ipak, uprkos negativnom bilansu, prihodi sektora beleže stabilan rast U 2024. ukupno su iznosili 15,15 milijardi dinara, dok su u 2023. bili 13,13 milijardi, a u 2022. nešto više od 12,23 milijarde dinara. Ovi podaci ukazuju da tržište raste, ali i da se mnoge destilerije suočavaju sa visokim troškovima proizvodnje, investicija, ali i konkurencijom.

Iako je sektor u celini beležio gubitke, pojedina preduzeća su pokazala da je moguće poslovati profitabilno.

Na vrhu liste najvećih dobitaša našla se beogradska firma Swan lake, koja je 2024. ostvarila dobit od 62,5 miliona dinara. Ovo srednje preduzeće, koje zapošljava 60 radnika i posluje od 2010. godine, svoj je rezultat gotovo utrostručilo u poslednje tri godine – sa 20,38 miliona dinara iz 2022. na rekordni iznos u 2024.

Na drugom mestu je Destilerija Zarić iz Kosjerića, koja je zabeležila dobit od 55,06 miliona dinara. Njena priča ima poseban značaj za srpsku industriju rakije – kompanija je nastala na temeljima nekada čuvene destilerije Povlen. Finansijski pokazatelji jasno potvrđuju taj uspeh – dobit destilerije porasla je sa 30,5 miliona dinara u 2022. i 37,35 miliona u 2023. godini, na preko 55 miliona dinara u 2024. godini.

Treće mesto zauzela je Destilerija Bošković iz mesta Dljin kod Lučana sa profitom od 42,5 miliona dinara. I ovo preduzeće ostvarilo je svoj najbolji rezultat upravo u 2024, značajno premašivši dobit iz prethodnih godina – 26,26 miliona u 2022. i 21,01 milion u 2023.