Beograd do početka izložbe EXPO dobija 20 novih hotela

Sopstvenim novcem, ali i subvencijama države, beogradski hoteli užurbano se pripremaju za EXPO 2027. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdalo je rešenje hotelu Slavija, kojim se dozvoljava početak radova na rekonstrukciji hotela.

Kada je izgrađena pre 63 godine, Slavija je bila ponos beogradskog hotelijerstva. Kompletna rekonstrucija koja počinje ovih dana, vratiće joj stari sjaj i četiri zvezdice. Direktorka hotela Slavija Marija Bošković najavila je promene u hotelu.

“Zgrada ima 18 spratova, planirano je da se smanje kapaciteti u smislu da ima na 16 tipskih etaža po 11 soba sa zasebnim mokrim čvorom. Tu će se smanjiti kapaciteti, ali će se povećati komoditet i komfor naših gostiju“, rekla je Bošković, piše RTS.

Rekonstrukcija Slavija Lux hotela je već počela i kada se krajem sledeće godine svi radovi završe, Slavija kompleks imaće 465 soba.

Beograd trenutno ima 120 hotela sa blizu osam hiljada soba. Do izložbe EXPO će ih biti 20 više sa dve hiljade soba. U smeštaju turista važnu ulogu će imati i privatni apartmani.

Direktor Poslovnog udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije HORES Georgi Genov zamolio je sve da se registruju kod e-turiste kako bi se znalo kojim kapacitetom se raspolaže.

„Naša rezerva su trenutno i Novi Sad, Šabac, sve destinacije na 100 kilometara, pa nam preostaje da hitno uredimo taj šatl prevoz, dolazak do EXPO i sve ono što je potrebno za turiste. Ono što je hotelima potrebno, to je da se malo našminkaju, promene enterijer i u lobiju i u sobama, neki sitan inventar da ne bismo pali na sitnicama kad su u pitanju gosti koji dolaze“, istakao je Genov.

EXPO će trajati 93 dana, a hotele i stare i nove valja puniti i kada on prođe, jer je dobro poznato da ništa nije skuplje od prazne hotelske sobe. Tu će pred velikim ispitom biti turistički radnici koji bi morali da odluče u kom će pravcu razvijati prestonički turizam.

Aleksandra Mikata iz Turističke organizacije Beograd navodi kojim turistima se treba okrenuti u budućnosti.

„Da li hoćemo da idemo ka niskobudžetnim turistima koji spavaju u apartmanima, ne troše mnogo i biraju destinaciju isključivo po jeftinim avio-kartama ili ćemo se okrenuti bolje platežnim turistima koji spavaju u hotelima, traže nešto posebno, drugačiji doživljaj, spremni su to i da plate. U tom slučaju naša privreda bi trebalo da se organizuje, dogovori i da napravimo paket, jer mi veoma dobro znamo šta su turisti sa rančevima i u japankama uradili Veneciji i Barseloni“, zaključila je Mikata.

Biti domaćin nekog velikog događaja nije jednokratni efekat. Mnogi gosti, koji su negde boravili poslovno i tamo se lepo osećali, kasnije dođu ponovo sa porodicom i prijateljima.