Bogatiji turisti sa zapada mogli bi da oporave japanski turizam

Šef Udruženja japanskih turističkih agenata upozorio je da će oporavak turističke industrije te zemlje nakon pandemije korona virusa zavisiti od toga da li će ona moći da se prilagodi kako bi zadovoljila potrošačke navike turista sa zapada, usled odsustva putnika iz Kine.

S obzirom na to da jen naglo pada u odnosu na dolar, predsednik Japanskog udruženja turističkih agenata Hirojuki Takahaši izjavio je za Financial Times da bi industrija trebalo da iskoristi situaciju i da poboljša luksuzne turističke proizvode i proda ih bogatim putnicima.

Poslednji podaci pokazuju da je Japan primio 498.600 inostranih posetilaca prošlog meseca, odnosno duplo više od 206.500 koliko ih je bilo u septembru, nakon ukidanja svih ograničenja putovanja vezanih za pandemiju korona virusa. Uprkos tome, broj dolaznih turista i dalje je smanjen za 80 odsto u odnosu na oktobar 2019. godine, kada je rekordnih 31,8 miliona ljudi posetilo Japan.

Jedan od četiri putnika u oktobru bio je iz Južne Koreje, dok ih je 11 odsto bilo iz Sjedinjenih Američkih Država i po dva procenta iz Australije, Francuske i Velike Britanije, pokazuju podaci Japanske nacionalne turističke organizacije, a prenosi Financial Times.

Međutim, japanska turistička industrija usporena je usled strogih ograničenja na putovanja koje je nametnula Vlada Kine, koja je činila 30 odsto godišnjih stranih posetilaca pre pandemije. Japan je uložio velika sredstva kako bi zadovoljio njihove potrebe, angažujući osoblje koje tečno govori mandarinski i posvetivši čitave spratove robnih kuća i lanaca drogerija kineskim turistima.

Kako bi nadoknadili svoj gubitak, neki lokalni gradovi u Japanu stvaraju nove atrakcije koje se više fokusiraju na spoljne aktivnosti koje bi privukle posetioce iz SAD, Evrope i Australije. Južno japansko ostrvo Kjušu, na primer, organizuje sledećeg oktobra Tur de Kjušu, biciklističku trku nalik Tur de Fransu.

Takahaši je istakao da postoje dve vrste bogatih turista — oni koji su želeli luksuznu kupovinu i gurmanske obroke, i oni koji više cene odmor zasnovan na iskustvu. Predvideo je da će se proizvodi poput avanturističkog turizma u planinskim područjima Japana povećati.

On je priznao da bi bilo teško dostići cilj od pet biliona jena (34 milijarde dolara) godišnje potrošnje stranih turista, koji je japanski premijer Fumio Kišida najavio prošlog meseca bez turista iz Kine, koji su činili gotovo 40 odsto ukupne dolazne potrošnje Japana od 4,8 biliona jena u 2019. godini.

Nedostatak radne snage veliki izazov

Još jedan izazov sa kojim se turistička industrija suočava je ozbiljan nedostatak radne snage nakon što su mnoge turističke agencije, transportne usluge, hoteli i restorani smanjili broj zaposlenih tokom pandemije.

“Hoteli i autobuske kompanije nisu u mogućnosti da primaju pune rezervacije čak i ako imaju prazne sobe i autobuse, jer nema dovoljno uslužnog osoblja i vozača na raspolaganju. Svaka kompanija izvršila je restrukturiranje do ekstrema“, upozorio je Takahaši.

Čak i pre korona krize, turistička industrija bila je u Japanu poznata po niskim platama i visokoj stopi fluktuacije. Prosečna mesečna plata u hotelijerstvu u 2019. godine bila je 266.300 japanskih jena (1.834 evra), odnosno 21 odsto niža od proseka za sve industrije.

U Japanu u turizmu radi 30 procenata starijih od 60 godina, prema Ministarstvu unutrašnjih poslova Japana, što ukazuje na još ozbiljniji nedostatak radne snage. Pored toga, turistička industrija mora da se nosi i sa nedavnim porastom troškova hrane i električne energije.

„Zbog svega toga moramo da se pobrinemo za vrhunske kupce i povećamo profitabilnost“, zaključio je Takahaši.