Da li će srpski frilenseri izgubiti američke klijente zbog novog zakona u SAD?

Predlog zakona koji je početkom septembra predstavljen u Senatu Sjedinjenih Američkih Država pod nazivom HIRE Act (Halting International Relocation of Employment Act) izazvao je burne reakcije širom sveta. Njegova suština je da Amerika želi da zadrži poslove kod kuće, a ne da ih “izvozi” u druge zemlje putem outsourcing modela.

Međutim, način na koji to planira da učini mogao bi znatno da promeni odnose na globalnom tržištu digitalnih usluga.

Prema predlogu zakona, američke kompanije bi morale da plaćaju dodatni porez od 25 odsto na sve isplate stranim outsourcing firmama, odnosno onima koje pružaju usluge američkim potrošačima izvan granica SAD. Uz to, gubi se i mogućnost poreskog odbitka tih troškova, što znači da plaćanja ka inostranstvu više neće moći da se računaju kao rashod pri obračunu poreza na dobit.

Sve isplate moraće da budu prijavljene, a novac koji se prikupi od ovog poreza preusmerava se u fond za obrazovanje i prekvalifikaciju američkih radnika. Ideja zakonodavca je da se time podstakne zapošljavanje u domaćem IT sektoru, smanji zavisnost od inostranih saradnika i ojača američka radna snaga.

Iako je predviđeno da porez plaćaju američke firme, efekti bi mogli da se preliju i na strane izvoznike IT usluga, uključujući i Srbiju. Kako u razgovoru za Biznis.rs objašnjava poreska savetnica Gordana Aritonović, kompanije iz SAD bi, želeći da zadrže isti trošak poslovanja, verovatno pokušale da smanje honorare inostranim saradnicima.

„Ako bi želele da zadrže postojeći budžet honorari bi morali da budu niži za oko 20 odsto. Kada se uračuna i činjenica da ta plaćanja više ne bi bila priznata kao rashod, realno je očekivati smanjenje od čak 35 do 40 odsto“, kaže Aritonović.

Drugim rečima, porez formalno plaća američka strana, ali bi finansijski teret mogao da padne i na strane radnike – frilensere, programere i outsourcing kompanije koje sarađuju sa klijentima iz SAD.

Uprkos dramatičnim naslovima u medijima, Gordana Aritonović ističe da Amerika trenutno jednostavno nema dovoljno domaće radne snage koja bi mogla da zameni inostrane IT saradnike.

“Zakon je još u nacrtu, bez jasne podrške stručne javnosti i bez precizne razrade kako bi se sprovodio u praksi. Zato za sada nema razloga za paniku“, navodi naša sagovornica.

Prema njenim rečima, američko tržište rada u IT sektoru i dalje zavisi od globalne ekspertize.

“Ukoliko bi zakon zaživeo primena bi bila komplikovana, a američke kompanije bi mogle da izgube konkurentsku prednost. Zato je verovatnoća da HIRE Act uđe u punu primenu relativno mala”, objašnjava Aritonović i savetuje da srpske IT firme i frilenseri prate razvoj situacije, jer eventualna primena ovih mera može uticati na cene i način ugovaranja poslova.

Promene u globalnom gig sektoru

Najava HIRE Act-a poklopila sa promenama u globalnom gig sektoru. Na najpoznatijoj platformi Upwork broj aktivnih radnika iz Srbije u poslednjih šest meseci opao je za tri odsto, prema podacima merenja Gigmetra iz maja ove godine. Ipak, u poređenju sa periodom kada je pad iznosio skoro 19 odsto, ovaj blagi pad može se tumačiti kao stabilizacija.

Prema analizi Gigmetra, razlog je kombinacija faktora – zasićenost ponude, bolja ponuda poslova u zemlji i stalni odlazak radne snage iz Srbije (između 25.000 i 27.000 ljudi godišnje).

Uprkos tome digitalni sektor ostaje živahan i tražen, posebno u oblastima kao što su veštačka inteligencija, sajber bezbednost i razvoj softvera, gde su plate i do 45 odsto više nego u drugim IT oblastima.

Istraživanja pokazuju da čak 43 odsto gig radnika trenutno ima aktivne projekte, što je rast od 1,5 procentnih poena. Međutim, rast se uglavnom odnosi na iskusne radnike. Početnici na tržištu imaju sve manju šansu da dobiju angažman, jer kompanije traže dokazane stručnjake.

Jedan od trendova među srpskim frilenserima jeste promena u načinu razmišljanja. Dok je pre samo nekoliko godina fleksibilnost bila glavni razlog za ulazak u gig ekonomiju, danas sve više radnika traži sigurnost i stabilnost.

Prema poslednjem istraživanju, čak 44,9 odsto frilensera želi dugoročni poslovni odnos sa klijentima, dok je ranije taj procenat bio svega 12,9 procenata. Ova promena je još izraženija kod novih radnika – i oni bez prethodnog iskustva sve češće traže stalniji angažman.