Dugovečnost kao motor rasta: Od „silver“ do „evergreen“ ekonomije

Ekonomisti i stručnjaci iz oblasti ljudskih resursa i zdravstva diskutovali su na panelu pod nazivom „Srebrna ekonomija u Srbiji: od demografskih izazova do razvojne perspektive“ o demografskim promenama koje transformišu globalno i regionalno tržište.

Glavna poruka četvrtog panela na Kopaonik Biznis Forumu je jasna: starenje stanovništva više nije samo socijalno pitanje, već ključni ekonomski resurs i prilika za inovacije.

Situacija u Srbiji zahteva hitnu sistemsku adaptaciju. Trenutne projekcije ukazuju na ozbiljan pritisak na radnu snagu i socijalne sisteme, pošto je izraženo smanjenje radno sposobnog stanovništva – procenjuje se da će se broj radno sposobnih građana u Srbiji smanjiti sa trenutnih 4,3 miliona na tri miliona do 2052. godine.

Do 2040. godine udeo populacije starije od 65 godina dostići će 25-26 odsto.

Srbija trenutno ulaže deset puta manje od proseka Evropske unije u programe aktivacije teže zapošljivih grupa na tržištu rada.

Učesnici su istakli potrebu za promenom paradigme. Umesto termina „silver“ (srebrna) ekonomija, koji se često fokusira na trošak i nišno tržište, profesor FEFA fakulteta Ernest Vlačić radije koristi koncept „evergreen“ ekonomije. U skladu sa tim, starije generacije (50+, 65+) treba posmatrati kao nosioce intelektualnog kapitala i konkurentske prednosti, a ne kao trošak.

Cilj je stvoriti ekosistem koji omogućava ljudima da budu radno aktivni i nakon 65. godine, čime doprinose BDP-u umesto da postanu isključivo korisnici socijalnih fondova.

Izazovi i transformacija modela lečenja

Produženje životnog veka donosi promenu u strukturi bolesti, sa fokusom na hronična i neurodegenerativna oboljenja. Zato je neophodan prelazak sa isključivo bolničkog lečenja na palijativnu negu, kućno lečenje i kontinuiranu rehabilitaciju.

„Umesto bavljenja bolestima u starosti, fokus se mora pomeriti na svesno upravljanje zdravljem kroz ceo životni ciklus, odnosno prevenciju“, istakla je suosnivač i suvlasnik Euromedika Nataša Zlatarić.

Dok se zdravstveni sistemi suočavaju sa manjkom kadra, lekari u penziji postaju neprocenjiv resurs čije se znanje i iskustvo aktivno traži u privatnom sektoru.

Inovacije i uloga privatnog sektora

Tehnologija igra ključnu ulogu u omogućavanju nezavisnog života starijih osoba. Primeri poput senzora za detekciju padova baziranih na veštačkoj inteligenciji (AI) i platformi za 24/7 monitoring vitalnih funkcija već daju rezultate u Austriji i Sloveniji.

Procenjuje se da je trećina globalnih direktnih stranih investicija (FDI) već povezana sa potrebama i aktivnostima starije populacije.

Takođe, kompanije moraju sprovesti „redizajn pozicija“ i uvesti „mid-life“ karijerne preglede kako bi zadržale iskusne zaposlene.

Do 2070. godine troškovi socijalne zaštite u EU će značajno porasti (između 1,2 i 2,9 odsto BDP-a).

Kako bi se izbeglo slabljenje kvaliteta usluga, neophodno je integrisati demografske odgovore u sve ekonomske politike i podstaći volonterski i radni angažman starijih, koji u nekim zemljama doprinosi ekonomiji više nego što iznose troškovi njihovih penzija.