Kako primena ESG standarda utiče na rezultate prodaje?

Tema ESG je sveprisutna i o njoj se polemiše kroz različite aspekte, ali se po prvi put u javnoj diskusiji razmatra i uticaj ovog koncepta na rezultate prodaje.

Novi standardi koje domaći i multinacionalni korporativni kupci zahtevaju od domaćih dobavljača iz segmenta malih i srednjih preduzeća utiču na rezultate prodaje tako što u prvom momentu usporavaju realizaciju.

Poslovni konsultant Veljko Davidović kaže da usklađivanje poslovanja i izveštavanja sa ESG standardima traži i vreme i investicije.

“Pre svega se misli na investicije u drugačiju opremu ili prilagođavanje postojeće, kao i ulaganje u ljude. Ali ujedno će preduzeća koja se opredele za ovaj korak postati konkurentnija na dugi rok”, ističe naš sagovornik.

Svima je poznata činjenica da saradnja sa korporacijama nosi stalnu borbu oko cene, rabata, penala i teške pregovore, a sve u cilju postizanja minimalnog profita i održivog posla.

“Postavlja se pitanje tretmana izdavanja za usklađivanje sa zahtevanim standardima, da li je reč o investiciji ili operativnom trošku i koji je krajnji uticaj na profit i raspoložive tokove gotovine. ESG je veliki izazov za MSP jer direktno utiče na realizaciju prodaje i poslovni rezultat, iako ESG izveštavanje nije zakonska obaveza ovog segmenta naše privrede”, objašnjava poslovni konsultant Biljana Lazarević.

Ona naglašava da je subvencionisana podrška ključna za implementaciju poslovne prakse usklađene sa ESG standardima i održivog poslovanja.

“U suprotnom, MSP ekosistem se može suočiti sa padom u prihodu od prodaje, ali i profitu, bez obzira na brigu o ekološkom uticaju, socijalnim efektima i ekonomiji (ESG)”, smatra Lazarević.

Naši sagovornici ističu neophodnost proaktivnog delovanja obrazovnih institucija za dobrobit zaštite životne sredine u budućnosti. Visokoškolske institucije imaju važnu ulogu u ESG oblastima kao što su edukacija, istraživanje i saradnja sa kompanijama.

“Edukacija i podrška od strane visokoškolskih institucija kompanijama u Srbiji bitan su faktor za prevazilaženje ekoloških izazova i prepreka u implementaciji ESG okvira. Postaje jasno da je važno razvijati „green skills“ kod mladih kako bi se prilagodili budućim zahtevima tržišta rada u oblasti održivosti i ekološke odgovornosti”, kaže profesorka Kosana Vićentijević sa Akademije strukovnih studija zapadne Srbije iz Valjeva.

U januaru 2024. Evropski parlament je zvanično odobrio novu direktivu o greenwashingu, koja zahteva od država članica da uvedu stroža pravila u vezi sa korišćenjem ekoloških tvrdnji od strane kompanija.

“Održivost menja zahteve tržišta. Novi zahtevi mogu se ispuniti uz inoviranje strategija, procesa i praćenja održivosti kroz podatke o rizicima od klimatskih promena, dekarbonizaciji, postizanju Net Zero, ESG indikatorima. Ovo čini da green kontroling postaje potencijal za otkrivanje skrivenih troškova životne sredine koji omogućava privrednim subjektima poboljšanje finansijskih i nefinansijskih performansi”, objašnjavaju naši sagovornici.

Nedavno je održana i internacionalna konferencija „Prodaja i prodajni kontroling“ u organizaciji Casa Forte u saradnji sa Privrednom komorom Beograda. Upravnik Centra za zelenu ekonomiju prof dr Dejan Jovanović tom prilikom je istakao da je za brigu preduzeća o životnoj sredini i ostvarenje dobrih ekoloških performansi veoma važno da postoji podrška menadžmenta, odnosno da je komponenta G – korporativno upravljanje ključno za postizanje komponenti E i S.

Jovanović kaže da se poslednjih godina više nego ikada ranije govori o karbonskom računovodstvu, računovodstvu ugljenika kao segmentu koji je nezamenljiv u procesu obračuna ugljenika i CO2 izveštavanja i koji se najčešće definiše kao merenje emisije ugljenika, upoređivanje dobijenih podataka i njihova komunikacija, kako unutar tako i između kompanija.

Međutim, prema njegovim rečima, kompanije u Srbiji veoma često ne prave razliku između obračuna i upravljanja ugljenikom na nivou kompanije.

“Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika – CBAM i Centar za zelenu ekonomiju Univerziteta u Kragujevcu nastoji da, kroz projekat koji se relizuje uz podršku GIZ-a, ove dileme reši i da podstakne kompanije da obračunaju, izveštavaju i razviju strategiju koja će se baviti obračunom, upravljanjem i smanjenjem emisije gasova sa efektom staklene bašte i da će konsultanti Centra u okviru projekta pružiti besplatno usluge obračuna i upravljanja ugljenikom za deset kompanija sa područja Kragujevca i okoline. Takođe, za kompanije je veoma važno da budu ekološki odgovorne, odnosno da vode računa o životnoj sredini, naročito ukoliko žele da svoje proizvode plasiraju na tržište EU i ukoliko žele da budu deo lanca dobavljača uspešnih svetskih kompanija“, zaključio je Jovanović.