„Meke“ veštine postaju ključne i za lidere i za zaposlene

Veštine koje oslikavaju našu sposobnost da se snađemo u poslovnom okruženju nazivaju se „mekim“. One su te zbog kojih često dobijamo posao, kada se nađemo na razgovoru. Reč je o našim karakteristikama i načinu na koji reagujemo ka spoljnom svetu, ali i u odnosu sa drugima.

Pod „mekim” veštinama podrazumevaju se komunikacione veštine, kreativno razmišljanje, sposobnosti rešavanja problema, konflikata, pregovaranja, javnog nastupa, radna etika, timski rad, fleksibilnost, organizacione sposobnosti…

Međutim, stručnjak za karijeru u kompaniji LinkedIn, Endru Mekaskil (Andrew McCaskill), rekao je za američki poslovni portal CNBC da naziv „meki“ postaje zastareo. Naime, platforma je nedavno objavila svoj izveštaj „Veštine u porastu 2025“, koji pokazuje da su veštine komunikacije sa ljudima sve traženije.

“Činimo medveđu uslugu nazivajući ih ‘mekima’. Veštine usmerene na ljude zaista menjaju pravila igre. One postaju ‘vruće’”, rekao je.

Sa ovim se slaže i sagovornica portala Biznis.rs Marija Švigir, osnivač kompanija Balance Consulting i Balance Broadcast.

“’Meke’ veštine nisu soft – one su suština zdravih i otpornijih organizacija. I danas se više nego ikad vidi razlika između tima koji zna da sarađuje i tima koji samo obavlja zadatke. Mislim da više niko ne sumnja u to koliko su ‘meke’ veštine postale ključne – posebno u vremenu kada je tržište rada nestabilno, a promene brze”, ocenjuje Švigir.

Ona dodaje da kompanije koje žele da opstanu i rastu više ne traže samo ljude sa znanjem i iskustvom, već one koji znaju da komuniciraju, sarađuju, rešavaju konflikte i ostanu pribrani kad je „gusto”.

“Nama u praksi dolaze firme koje su optimizovale sve što su mogle – procese, troškove, alate, ali osećaju da ih i dalje ‘koče ljudi’. Tačnije, nedostatak veština poput davanja povratne informacije, preuzimanja odgovornosti ili emocionalne regulacije. I upravo tu nastaje prostor za pravu promenu”, ističe naša sagovornica.

Najvažnije meke veštine koje se ističu u izveštaju kompanije LinkedIn su: ublažavanje sukoba, prilagodljivost, inovativno razmišljanje, javni nastup, prodaja zasnovana na rešenjima, angažovanje i podrška kupaca i upravljanje zainteresovanim stranama. Takođe, ističu se i tri meke veštine važne za početnike u poslu. To su komunikacija, prilagodljivost i kreativnost.

Kompanije i dalje daju prioritet veštinama usmerenim na čoveka, kaže za CNBC Endru Siman (Andrew Seaman,) glavni urednik vesti na platformi LinkedIn za poslove i razvoj karijere, i naglašava da će onaj ko se pozicionira kao timski igrač biti privlačan poslodavcima, a spremnost za učenje i inovativnost će biti ključni.

Među 19 veština koje će radnicima biti potrebne u narednih pet godina i Forbes izdvaja „meke”, a to su prilagodljivost i rešavanje problema.

“Ovo je glavni fokus menadžera za zapošljavanje i rukovodstva kompanija, jer zaposleni sa jakim mekim veštinama imaju veću svestranost i mogu se bolje snaći u stalnim promenama radnog okruženja. Kompanije moraju dati prioritet programima usavršavanja ‘mekih’ veština kako bi izgradile svoju otpornost i sposobnost da iskoriste mogućnosti na tržištu”.

Marija Švigir objašnjava da menadžerima najčešće niko nikada nije pokazao kako se zapravo vodi tim. Znaju šta treba da se postigne, imaju ciljeve, KPI-jeve, rokove, ali – kako se komunicira kad neko ne isporuči rezultat? Kako se daje iskrena povratna informacija, a da se ne naruši odnos? Kako se postave granice bez osećaja krivice?

“To su sve veštine koje se ne uče u formalnom obrazovanju, a presudne su za liderstvo”, ističe.

S druge strane, zaposlenima razvoj ovih veština donosi sigurnost – znaju kako da se izraze, da se izbore za sebe, da kažu „ne“, da ostanu pribrani kad pritisak raste.

“I ono što je zanimljivo – kad radimo sa timovima, ljudi često kažu: ‘Ovo ne pomaže samo na poslu, ovo mi pomaže i kod kuće’. I upravo tada znaš da si dotakao suštinu. Kada ljudi osećaju da rastu, da ih neko vidi, da imaju pravo da pogreše i nauče – motivacija se više ne kupuje bonusima. Ona dolazi iznutra”, kaže sagovornica našeg portala.

Upravo iz prakse je nastao i „Balance Broadcast“, koji je podržao Fond za inovacionu delatnost. Reč je o rešenju koje ljudima pomaže da prenesu svoje znanje na savremen i dostupan način – prostor u kojem edukativni programi dobijaju svoj video život.

“Godinama radimo sa kompanijama i iznova vidimo koliko postoji potreba za kvalitetnim razvojem ljudi, ali i koliko prepreka stoji na tom putu – manjak vremena, ograničeni resursi, timovi raspoređeni na više lokacija, smene koje se preklapaju. ‘Balance Broadcast’ je namenjen svima koji imaju šta da podele – autorima koji žele da svoje programe pretoče u video format, kao i kompanijama koje žele da razviju onboarding ili instrukcione materijale koji će zaista dopreti do zaposlenih”, navodi Švigir.

Poručuje da se meke veštine ne razvijaju samo u učionicama, već kroz svakodnevni rad, uz sadržaje koji su konkretni, primenljivi i ljudski.

“Na kraju, sve se svodi na ljude. Alati se menjaju, tržišta se transformišu, ali način na koji radimo sa sobom i sa drugima ostaje najvažnija tačka promene”, zaključuje Marija Švigir.