Od klimatskih pretnji do geopolitičkih izazova i mentalnog zdravlja: Kako privrednici mogu da upravljaju rizicima?

Od klimatskih nepogoda i energetske nestabilnosti, preko geopolitičkih tenzija, pa sve do mentalnog zdravlja lidera – rizici sa kojima se suočavaju savremene kompanije sve su kompleksniji i međusobno povezani.

Na godišnjoj konferenciji Udruženja finansijskih direktora Srbije (UFDS) jedan panel bio je posvećen upravo upravljanju rizicima, a učesnici diskusije upozorili su da tradicionalni alati više nisu dovoljni i da poslovni sektor mora hitno da prilagodi strategije kako bi sačuvao profitabilnost, otpornost i ljudske resurse u uslovima sve većih globalnih neizvesnosti.

Sektori rudarstva, energetike i auto-industrije su među najizloženijima rizicima u narednim godinama, bilo da je reč o globalnim trgovinskim tenzijama, povećanim troškovima energije ili regulatornim izazovima, ocenio je Đorđe Milošević iz kompanije SEE Risks.

Za razliku od njih, IT sektor se i dalje izdvaja kao izvozno orijentisana i otporna industrija, manje pogođena carinskim ratovima i geopolitičkim napetostima.

„IT je sektor sa najvećim izvozom i rastom u Srbiji i najverovatnije će nositi najmanji teret geopolitičkih izazova u budućnosti“, istakao je Milošević.

Osiguranje kao prevencija, a ne samo reakcija

Jedna od ključnih tema bilo je i osiguranje u kontekstu klimatskih promena. Iako je digitalizacija u ovom sektoru još uvek skromna (svega 25 odsto usluga u Evropi je digitalizovano), panelisti su naglasili važnost razvoja prediktivnih i preventivnih modela.

„Kod nas ‘insurance protection gap’ iznosi 90 odsto, što znači da samo 10 odsto ukupne ekonomske štete od elementarnih nepogoda pokriva osiguranje. Moramo razmišljati i o proaktivnim merama, poput cirkularne ekonomije i alternativnih izvora energije, kao i o prediktivnoj preventivi“, naveo je Igor Zorić, šef Odeljenja za upravljanje rizikom i kontroling Triglav osiguranja.

Takođe je istakao da potrošnja energije, posebno u industrijama kao što je proizvodnja čipova, drastično raste, a implementacija zelene tranzicije još uvek zahteva vreme. To implicira da će se “prljave tehnologije” još neko vreme koristiti, što dalje pogoršava klimatske promene i njihove posledice po ekonomiju, zdravlje i prehrambeni sistem.

Evropski fondovi, poput onog koji je prošle godine isplatio 18 milijardi evra zemljama pogođenim klimatskim nepogodama, predstavljaju važan izvor podrške, ali su lokalne inicijative i partnerstva između države i privatnog sektora neophodne.

Mentalno zdravlje lidera: Kako izbeći burnout?

U kontekstu rizika, sve više se govori i o ljudskom faktoru, pre svega stresu i izgaranju (burnoutu) kod lidera i menadžera. Panelista iz oblasti psihologije istakao je da odmor često nije rešenje, jer se burnout često temelji na dubokom razočaranju – bilo u sebe, tim ili sam posao.

„Najbolja zaštita za lidere je da od prvog dana ulažu ne samo u posao, već i u međuljudske odnose. Jedan odnos u kojem se osećate dobro može biti ključan zaštitni faktor“, poručio je Vladimir Borovnica, klinički psiholog.

Takođe je naveo da je traženje pomoći od psihologa ili terapeuta sve manje tabu, naročito nakon pandemije korona virusa koja je dodatno osvetlila važnost mentalnog zdravlja.

Geopolitički rizici: Manjak autoritativnih izvora i nužnost analize

Panel je zaključen diskusijom o geopolitičkim rizicima. Istaknuto je da srpske kompanije često oskudevaju u pravovremenim i autoritativnim informacijama, te da umesto oslanjanja na neproverene izvore treba pratiti renomirane analize, između ostalih i relevantne publikacije poput londonskog „The Economist“ ili „Financial Times“.

„Važno je slušati autoritete, ali i preispitivati njihove poruke. Kriza tokom pandemije pokazala je da najugroženije zemlje često imaju najtačnije i najbrže informacije“, naglasili su panelisti.

Kao zaključak, preporuka za kompanije u Srbiji je da donose odluke na osnovu pažljive analize odnosa između rizika i potencijalne dobiti, te da diversifikuju tržišta i scenarije kako bi ostale otporne na globalne šokove.