Samo trećina porodičnih biznisa “preživi” prelazak na drugu generaciju
28.10.2023 14:11 Autor: Ljiljana Begović 12
Privredna komora Srbije formirala je u okviru sektora preduzetništva sekciju za porodični biznis, jer veliki broj malih i srednjih preduzeća čine upravo porodične kompanije. Kao najvažniji problemi u njihovom poslovanju targetirani su uvođenje profesionalnog menadžmenta, kao i tranzicija s jedne generaciju na narednu.
“Da bi se obezbedilo uspešno poslovanje porodičnih kompanija i u budućnosti, neophodno je odvojiti vreme i pažljivo doneti odluke kako izvršiti tranziciju s jedne generacije na drugu”, navode iz PKS.
Podaci Mastercard istraživanja o porodičnim biznisima pokazali su da je jedan od ključnih izazova za male biznise – kako da ubede članove porodice da se modernizuju i kako da pronađu prava digitalna rešenja koja će im pomoći da održe korak sa konkurencijom.
MSP sektor kolektivno čini 99 odsto svih evropskih preduzeća. Većinu čine porodične firme, pokazuju podaci Evropskog parlamenta, posebno mikro biznisi sa manje od 10 zaposlenih.
Iako ih je brojčano mnogo, samo 37 procenata porodičnih biznisa oseća se zaista spremnim da posluje u okvirima digitalne ekonomije, pokazuje studija. U Srbiji je taj procentat nešto veći – 40 odsto porodičnih biznisa smatra da je spremno da posluje u savremenim uslovima.
Stručnjaci smatraju da je česta greška vlasnika preduzeća insistiranje na tome da deca preuzmu posao i nastave upravljanje firmom, bez obzira na to da li su zainteresovana za tako nešto.
„I ovaj proces, kao i svaki drugi u preduzeću, mora biti adekvatno analiziran, planiran i vođen, i to spada u domen transfera menadžmenta“, navodi poslovni konsultant Veljko Davidović.
Porodične kompanije u Srbiji su veoma brojne. Istraživanja govore da oko 12.000 preduzeća čini rizičnu grupu sa aspekta kontinuiteta poslovanja, zbog značajnog broja vlasnika koji će se u skoroj budućnosti suočiti sa pitanjem smene generacija.
Vlasnici smatraju da je za poslovni kontinuitet bitno da sa vođenjem posla nastavi osoba od poverenja i usled toga favorizuju članove porodice, bez obzira na stručnost i interesovanja naslednika.
Osnivač i generalni direktor kompanije „Companies Connected“ Đorđe Petrović smatra da se osnivači porodičnih biznisa, pored organizacionog izazova, suočavaju i sa problemom usled prirodnog procesa starenja – kome da predaju palicu upravljanja.
“To se već u praksi pokazalo kao ogroman izazov i mnoge kompanije su nakon te tranzicije brzo i nestale. Naime, to što je osnivač porodične firme imao dovoljno sposobnosti da stvori preduzeće i dovede ga do nekog nivoa ne znači da će njegovi naslednici imati iste sposobnosti ili čak i afinitete da nastave sa porodičnim poslom”, navodi Petrović.
Posmatrano iz ugla naslednika, prenos vlasništva je još složeniji i očekivanja su drugačija.
„Nekada postoji volja i od strane osnivača i naslednika da zajednički rade na ovom kompleksnom i strateški bitnom pitanju presudnom za održivost i rast preduzeća, ali je potrebna i dodatna spremnost da se investira u dalje obrazovanje i učenje, stručnu podršku u uključivanju naslednika, primenu novih poslovnih modela i sagledavanja, poput saradnje sa poslovnim udruženjima, poslovnim školama, konsultantima“, ocenjuju.
Pročitajte još:
Đorđe Petrović smatra da ćemo u narednih 10 do 20 godina imati ogromne izazove vezane za tranziciju sa prve na drugu generaciju, pošto se tek sada prva generacija naših preduzetnika susreće sa ovom situacijom, i da će u ovom vremenskom periodu mnoštvo kompanija, od kojih sada neke smatramo velikim i uspešnim, prestati da postoje.
„Sve ono što su osnivači godinama mukotrpno gradili nestaće maltene preko noći, a samim tim generacije koje dolaze posle njih neće imati ništa od onoga što bi im porodična firma mogla doneti. Međutim, to će biti veliki izazov i za našu državu i društvo u celini, s obzirom na to da nestanak kompanije koja, na primer, ima 100 zaposlenih nije samo problem vlasnika i tih radnika, već i šire zajednice“, zaključuje Đorđe Petrović.
Koliko kompanija dočeka nasledstvo?
Globalni podaci pokazuju da 30 odsto porodičnih kompanija preživi prelazak na drugu generaciju, 15 procenata na treću, a samo 10 odsto njih dočeka prelazak na četvrtu generaciju.
Kao primer dobre prakse, kada su porodične kompanije u pitanju, navedena je Holandija koja nakon 55. godine starosti obaveštava vlasnike porodičnih kompanija da je potrebno da krenu da razmišljaju i sprovedu određene procedure za prelazak na narednu generaciju.
PAVLE-2005
28.10.2023 #1 AuthorDržava mora da pomaže takve biznise da sledeće generacije vide pomoć
KIMCHI
29.10.2023 #2 AuthorIskreno, i ovo je odlican procenat
LJUBOMIR
1.11.2023 #3 AuthorTačno
HANA
29.10.2023 #4 AuthorDobro da je i ovoliko koliko je domaća privreda uništena.
SHALIMAR
29.10.2023 #5 AuthorJaz generacija,svako misli da zna bolje i dolazi do problema. .
mile
29.10.2023 #6 AuthorIzgleda da je tako
VALERIJA
29.10.2023 #7 AuthorKako kažu, neka najbolji pobedi – izdrži.
LAV
29.10.2023 #8 AuthorMislim da bi drzava trebalo da se vise ukljuci kao u Holandiji…
DUCA
29.10.2023 #9 AuthorŠteta, nadam se da će se to promeniti.
Boba321
29.10.2023 #10 AuthorPa i to je dobro, s obzirom da naredna generacija uglavnom sve potrosi
GAGA
29.10.2023 #11 AuthorMoguce da je tako
Anonimni
31.10.2023 #12 AuthorNajbolje i najsigurnije resenje je prodaja kompanije pre penzionisanja