Zašto sve manje radnika želi da radi u inostranstvu?

Radnici u Srbiji pokazuju sve manju spremnost za odlazak u inostranstvo. Prema podacima istraživanja “Decoding Global Talent 2024”, koje je sproveo Infostud u saradnji sa The Network (globalno udruženje portala za zapošljavanje) i The Stepstone Group, u 2018. godini zabeležena je ukupna spremnost na odlazak iz zemlje i preseljenje u drugu državu od čak 78 odsto, dok u 2020. godini ta brojka opada na 66 odsto.

Međutim, prema najnovijim podacima iz 2023. godine, zadržao se i dalje visok nivo spremnosti od 63 odsto.

Analiza istraživanja jasno pokazuje da ispitanike iz Srbije najviše zanima da rade u inostranstvu u nekoliko oblasti, uključujući zelene poslove i održivost, digitalizaciju, nauku o podacima i veštačku inteligenciju, zanatske poslove, ručne i fizičke poslove, kao i inženjering i tehničke profesije.

Profesor Zoran Stojiljković, komentarišući pad zainteresovanosti domaćih radnika za odlazak u inostranstvo, kaže da jedan deo razloga čine pandemija i rat u Ukrajini i posledična energetska kriza koji su doneli bezbednosne rizike, nesigurnost i recesiju u ekonomije poput nemačke, koje su najčešće destinacije naših radnika.

“Umesto stalnog odlaska dominira cirkularno, sezonsko kretanje u potrazi za bolje plaćenim poslovima i zanimanjima, poput kuvara i vozača kamiona i zanatskih radnika, koje onda posledično podižu te zarade i u zemlji. Rast kakve takve zaposlenosti u zemlji, kao i mogućnost rada na daljinu za platfome i klijente u inostranstvu, kao i angažovanje preko aplikacija ostavljaju u Srbiji još gotovo 100.000 ljudi. Tu je i dinamičan i žilav domaći IT sektor”, navodi naš sagovornik.

On ocenjuje da bi najbolje bilo da je državna razvojna strategija takva da se ljudi u čije je obrazovanje ulagano, nakon nekog perioda provedenog na specijalizacijama i usavršavanjima, ciljano vraćaju kako bi stečene veštine inovacijski ugradili u srpsko društvo.

Prema istraživanju naši ljudi, bez dileme, posebno žele da rade u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Takođe, što se tiče zemalja iz regiona, Slovenija se izdvaja kao popularna destinacija za potencijalno zapošljavanje među radnicima iz Srbije.

Kada je reč o očekivanjima kandidata od poslodavaca u inostranstvu, postoji nekoliko ključnih aspekata koje traže. To je prvenstveno smeštaj, podrška oko papirologije, vize i pravnih pitanja, kao i organizovanje obuke za jezik i finansijske savete.

“Što se tiče planiranja trajanja boravka, ispitanici iz Srbije imaju različite preferencije. Na primer, 36 odsto njih planira dugoročni boravak, dok je 28 odsto neodlučno. Takođe, postoje oni koji preferiraju srednjeročni (17 odsto), kratkoročni (11 odsto) ili privremeni boravak (osam odsto)”, pokazuje analiza.

Razlozi za napuštanje Srbije su raznovrsni, ali većina ispitanika (83 odsto) ističe finansijske i ekonomske faktore kao primarni motiv. Takođe, 70 odsto navodi bolji kvalitet života kao ključni osnov.

Ponuda konkretnog posla opredeljuje 55 odsto ispitanika, dok je 53 odsto naglasilo bolji društveni sistem i zdravstveno osiguranje. Pored toga, 40 odsto anketiranih vidi bolje karijerne mogućnosti kao razlog za napuštanje zemlje.

Sa druge strane, razlozi za ostajanje u Srbiji su nemogućnost odlaska članova porodice ili partnera, emotivna vezanost za domovinu i nedostatak poznavanja stranih jezika.

Sa druge strane Srbija se ove godine rangira na 106. mestu po atraktivnosti zemalja, dok se Beograd kao glavni grad nalazi na 101. mestu. Zanimljivo je i to da najveći broj ljudi, koji bi razmatrali doseljenje u Srbiju radi posla, dolazi iz regiona, posebno iz zemalja kao što su Slovenija i Bosna i Hercegovina.

Naročito je interesantno da oni koji su izabrali Srbiju kao potencijalnu destinaciju za rad pre svega navode kulturu dobrodošlice i inkluzivnost, okruženje pogodno za porodicu i kvalitet života.