Cene povrća na pijacama diktiraju uvoznici i loši vremenski uslovi

Nepovoljne vremenske prilike uticale su da na pijacama bude domaćeg paradajza nešto kasnije nego što je to bilo uobičajeno prethodnih godina. Iako su troškovi proizvodnje bili veći, to se ne odražava na cenu koju na tržištu diktira uvozni paradajz, koji se trenutno prodaje za oko 200 dinara po kilogramu.

Član Nacionalnog tima za preporod sela Branislav Gulan, kaže da potrošače ne treba da čude visoke cene paradajza, jer je sve što može da se kupi na pijacama uglavnom iz uvoza.

“Paradajz koji možemo kupiti na pijacama nije proizvod sa naših polja. Kasni čak i paradajz iz plastenika za 15-20 dana. Trenutno najviše ovog povrća ima iz Albanije, Makedonije, Grčke i Šapnije”, kaže za Biznis.rs agroekonomista Milan Prostran.

Poljoprivrednici se žale da je na ovogodišnji rod paradajza uticalo najviše vreme, odnosno hladne noći i visoke temperature u toku dana.

Domaćim proizvođačima povrća velika su konkurencija uvozni proizvodi, pa se tako paradajz iz Albanije i Severne Makedonije prodaje po nižim cenama, jer u tim državama povrtari dobijaju mnogo veće subvencije nego kod nas. Dobru zaradu mogu očekivati samo oni koji kupcima prvi ponude robu.

Član Nacionalnog tima za preporod sela Branislav Gulan, kaže da se razlozi visokih cena povrća nalaze u lošoj agroekonomskoj politici.

„Mi imamo dovoljno proizvođača na pijacama, ali ta proizvodnja guši domaće poljoprivrednike, i na taj način se njihov broj smanjuje, što nikako nije dobro. Najbolji primer je krompir koji se nekada sejao na 100.000 hektara i proizvodili smo ga do milion tona. Danas ga uvozimo i prodajemo uvozni, a domaći bacamo ili ga plaćamo 10 dinara po kilogramu“, naglašava Gulan.

Zato se, prema njegovim rečima, ovakvim načinom proizvodnje bave mali poljoprivrednici, kojih je oko 217.000, čiji posed se kreće do dva hektara po imanju.

„Takođe, i proizvodna cena u zemljama iz kojih uvozimo je mnogo isplativija nego u Srbiji. Subvencije po hektaru u EU se kreću od 480 do 900 evra, dok je u Srbiji subvencija po hektaru oko 35 evra“, kaže Gulan.

On dodaje da su u celom sistemu najviše oštećeni domaći proizvođači, kao i kupci.

„Cene diktiraju i nakupci i prekupci koji snabdevaju pijace, dok se svi ugrade, seljak ostaje poslednji i najsiromašniji, dok ceh plaćaju i potrošači. Nažalost nije sve sistemski rešeno pa da seljak proizvede i proda, naplati, ovako deluje da ga nakupac spasava, što baš i nije tačno“, smatra Branislav Gulan.

Agroekonomista Milan Prostran smatra da situaciju koriste uvoznici, koji vide šansu da na osnovu domaće visoke cene uđu u uvoz, naprave zdravu konkurenciju i zarade veliki novac na razlici u ceni.

“Mi smo preplavljeni robom iz uvoza. Mislim da ljudi niskog materijalnog stanja ne kupuju povrće po visokim cenama, ili kupuju na komad. Sada je cena jagoda pala, jer su se na tržištu pojavile i domaće jagode. Ono što je karakteristika ovog proleća, kada je u pitanju domaće voće i povrće, jeste kašnjenje od skoro 20 dana, koje koriste uvoznici. Kašnjenje je najviše rezultat klimaskih promena, mraza i grada, koji je uništio pre svega rano voće, kao što su kajsije, trešnje i breskve”, navodi Prostran.

Naši sagovornici se slažu da na cene voća i povrća koje možemo kupiti na pijacama utiču i vremenski uslovi, koji su ovog proleća takvi da je, kako kažu, pitanje hoćemo li uopšte jesti pomenute vrste.

Takođe, domaćim proizvođačima je u interesu da proizvode zdravu hranu i zato zahtevaju veću kontrolu ispravnosti svih proizvoda, ali i drugačiju raspodelu subvencija.