Da li je MOL spreman da obezbedi dodatne isporuke Srbiji?

U regionu se pomno prati situacija u vezi sa američkim sankcijama NIS-u, jer bi problem snabdevanja naftnim derivatima mogao da se prelije i na zemlje u okruženju Srbije.

Dodatnih 30 dana, za koliko je odložena primena sankcija SAD prema Naftnoj Industriji Srbije (NIS), ističe 29. marta u 6 ujutru po centralnoevropskom vremenu. Kompanija je 19. marta podnela zahtev Ministarstvu finansija SAD za uklanjanje NIS-a sa SDN liste, a u ponedeljak je i Vlada Srbije uputila pismo administraciji američkog predsednika Donalda Trampa, u kojem je podržala zahtev NIS-a.

Prema mišljenju analitičara, sudbina NIS-a je samo mali deo u pregovorima Rusije i Amerike. U međuvremenu se pojavila informacija da Jadranski naftovod (Janaf) merka NIS, odnosno da bi hrvatska kompanija mogla da kupi ruski udeo u Naftnoj kompaniji Srbije (NIS).

Ova kompanija, kojim se vrši najveći deo uvoza nafte u Srbiju, potpisala je ugovor sa Mol Grupom za transport 2,1 miliona tona nafte do kraja 2025, a iz MOL-a su tada naveli da bi mogli da dupliraju isporuke naftnih derivata u Srbiju, ukoliko dođe do sankcija.

Čaba Zoter (Csaba Zsótér), potpredsednik za naftne proizvode u MOL Grupi, objasnio je u razgovoru za Blic Biznis koliko MOL može da uradi i šta to znači za tržište.

„I dalje stojimo iza izjave date pre mesec dana, da je MOL Grupa spremna da obezbedi dodatne isporuke Srbiji u slučaju da se zemlja suoči sa problemima u snabdevanju. Kako smo i tada rekli, MOL Grupa je u mogućnosti da udvostruči količinu isporuka koje MOL Serbia uvozi iz EU za potrebe lokalnog tržišta.

Ipak, kao što sam već pomenuo, trenutno postoje ozbiljne logističke prepreke za efikasan transport i distribuciju goriva, i bez aktivnog uključivanja i podrške donosilaca odluka u Srbiji povećanje uvoza goriva nije moguće. Trenutna situacija zahteva neodložnu akciju: pristup svim domaćim kapacitetima za skladištenje, prioritetnu distribuciju u železničkom sistemu, kao i operativnu upotrebu već završenih pretovarnih mesta na železnici i uključivanje svih brodova pod međunarodnim zastavama u sve skladišne kapacitete. Takođe, želeo bih da napomenem da nivo vode na Dunavu u velikoj meri utiče na uvoz robe, na šta, naravno, nikako ne može da se utiče“, istakao je Zoter.

On navodi da bi udvostručavanje izvoza u Srbiju zahtevalo mnogo rada i truda, ali da je MOL posvećen ispunjenju tog zadatka.

„Srbija je važna za nas i želimo da pomognemo. Sve što tražimo je da nam se omogući da pomognemo u ublažavanju i upravljanju potencijalnom krizom sa gorivom, ako do nje dođe, uklanjanjem logističkih i administrativnih prepreka“, napominje potpredsednik MOL Grupe i objašnjava da je skladište MOL Serbia u Sremskim Karlovcima prošle godine prošireno sa dva nova rezervoara, ali da su već gotovo godinu dana u procesu dobijanja dozvola za njihovu upotrebu.

Na pitanje šta sve ovo znači za srpsko tržište i kako ti napori mogu doprineti obezbeđivanju sigurnosti snabdevanja, Čaba Zoter kaže da MOL može značajno doprineti, ali ne može sam rešiti potencijalnu situaciju.

„Čak i ako uspemo da maksimalno poboljšamo logističku efikasnost, nakon što se preduzmu potrebne mere i MOL Grupa bude u mogućnosti da udvostruči količinu goriva koja se isporučuje Srbiji, moći ćemo da pokrijemo oko jedne trećine tržišnih potreba Srbije. Važno je da budemo jasni u vezi sa trenutnom situacijom: činimo sve što je u našoj moći da pomognemo, ali ukoliko se lokalna rafinerija zatvori, nećemo moći u potpunosti da zadovoljimo lokalne potrebe“, zaključuje Zoter u razgovoru za Blic Biznis.