Do posla najteže u Srbiji dolaze mašinski tehničari i daktilografi

Pandemija korona virusa donela je velike promene u svim segmentima poslovanja, kao i na tržištu rada. Jedna od velikih promena odnosi se na prekvalifikaciju radnika, jer se prema pretpostavkama tržišnih kretanja očekuje da će do 2030. godine oko 100 miliona ljudi biti prinuđeno da promeni zanimanje.

Do tog zaključka je došla firma „McKinsey & Co.“, kada je analizirala stanje u osam najvećih svetskih ekonomija.

Kada je reč o Srbiji, predlog za promenu zanimanja uglavnom nudi Nacionalna služba za zapošljavanje i to za one radnike koji duži vremenski period ne mogu da nađu posao ili je jednostavno za takvom vrstom rada prestala potreba.

“Pomoć i podrška u zapošljavanju nezaposlenih lica se realizuje u skladu sa zakonom. Usluge koje Nacionalna služba obezbeđuje prvenstveno zavise od utvrđenog nivoa potrebne pomoći, odnosno izvršene Procene zapošljivosti lica i utvrđenog Individualnog plana zapošljavanja, čime nezaposlena lica dobijaju osnovne smernice za aktivno traženje posla”, objašnjavaju za Biznis.rs iz NSZ.

Na taj način se definišu zanimanja u kojima će se licu posredovati, aktivnosti koje treba da preduzme, kao i mere aktivne politike zapošljavanja u koje će se uključiti. Jedan od vidova pomoći nezaposlenim licima ogleda se u pružanju podrške za sticanje znanja i veština u cilju konkurentnog istupanja na tržište rada.

“Zbog velikog broja zainteresovanih nezaposlenih lica za obuke, u 2021. godini planirano je uključivanje u meru obuke za tržište ukupno 1.100 nezaposlenih lica, od kojih 400 nezaposlenih osoba sa invaliditetom”, navode iz NSZ.

Realizacija projekta obuke za tržište rada u 2021. godini započela je 11. maja, objavom Javnog poziva za izvođače obuka za realizaciju „Pilot obuka za tržište rada za nezaposlene na osnovu vaučera za obuke u 2021. godini“. U ovom projektu planirana je obuka za 200 nezaposlenih lica bez završenog srednjeg obrazovanja, odnosno sa završenom osnovnom školom ili koja završavaju ovaj nivo obrazovanja, po modelu funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih.

U meru obuka na zahtev poslodavca u 2021. godini planirano je uključivanje ukupno 500 nezaposlenih lica, od kojih 30 nezaposlenih osoba sa invaliditetom.

Promenama na tržištu rada, kao i uvođenjem novih tehnologija, potreba za radnicima u određenim oblastima drastično je smanjena.

“Prema raspoloživim podacima, najteže dolaze do posla profili u kojima postoji daleko veći broj lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, nego što je broj registrovanih slobodnih radnih mesta. U te oblasti spadaju:  tekstil i kožarstvo, mašinstvo i obrada metala, poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane”, naglašavaju naši sagovornici.

Kada je reč o srednjem nivou obrazovanja, utvrđeno je da se na evidenciji nezaposlenih lica Nacionalne službe za zapošljavanje najduže zadržavaju osobe čija su zanimanja u međuvremenu zastarela i za koja više ne postoji potreba na tržištu rada.

Najduže na poslove čekaju oni obrazovni profili gde je mala potreba za radnicima i to su trenutno najčešća zanimanja: mašinski tehničar, mehaničar za poljoprivredne mašine, mehaničar za tekstilne mašine, rukovalac poljoprivrednih mašina. Takođe, smanjena je potreba i za zanimanjima kao što su pomoćni daktilograf, daktilograf, upravni tehničar, birotehničar i pravni tehničar.

Kako je tržište rada podložno velikim i konstantnim promenama, tako u skladu sa novim trendovima treba napraviti analizu i utvrditi za koja zanimanja je potrebna prekvalifikacija, kao i šta bi radnici za čijim uslugama više ne postoji potreba mogli da rade.

Analizom ponude i tražnje i zahteva tržišta rada, dolazi se do podataka koji profili tražilaca zaposlenja mogu brže ili lakše doći do posla, a koji imaju otežan pristup tržištu rada.

“Nacionalna služba vrši analizu i planiranje aktivnosti i mera koje će se preduzimati u narednom periodu kao što su unapređenje pružanja usluge međuregionalnog posredovanja, realizacija programa dodatnog obrazovanja i obuka. Takođe, NSZ vrši informisanje i savetovanje tražioca zaposlenja u cilju donošenja adekvatnih odluka i profesionalnih planova, kao i informisanje ostalih aktera na tržištu rada”, navode iz NSZ.

Mera obuka na zahtev poslodavca podrazumeva učešće u finansiranju obuke nezaposlenog radi sticanja znanja i veština potrebnih za obavljanje poslova na konkretnom radnom mestu, ukoliko na evidenciji nezaposlenih Nacionalne službe za zapošljavanje nema lica sa potrebnim znanjima i veštinama, odnosno postojeća znanja i veštine ne odgovaraju potrebama konkretnog radnog mesta.

“Kada je reč o zainteresovanosti lica za prekvalifikacijama uglavnom se traže obuke za gerontodomaćice, operatere na CNC mašinama, kozmetičare, krojače, viljuškariste, frizere, pekare, kuvare, kao i za rad u digitalnom marketingu”, kažu iz NSZ.

Oblasti u kojima će se izvoditi obuke za tržište rada definisane su potrebama lokalnih tržišta rada i prikazane su u katalogu obuka za tržište rada za 2021. godine, koji su dostupni na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje`.