Domaći stočari traže pomoć države za plasman junećeg mesa na tržišta Azije i Evrope

Udruženje Agroprofit, koje okuplja stočare iz cele Srbije, nakon redovnog sastanka uputilo je apel klaničarima da u prometu junećeg mesa više ne teže zaradi od 250-300 evra po prodatom junetu težine 600 kilograma.

Može se dogoditi da cena junadi bude i 2,5 evra po kilogramu junećeg mesa i da to zaista utiče na visoku cenu u maloprodaji i još manju potrošnju, zaključeno je na skupu stočara.

„U prošloj godini zaklano je više od 120.000 junadi. Od tog broja za domaće potrebe prerađeno je oko 96.000. Naš potencijal i ponuda su daleko veći i zbog toga je za tovno govedarstvo u ovom času bitan izvoz junadi ili junećeg mesa. Takođe, veliki problem su i pašnjaci, gde je po našoj računici njihova površina smanjena za 30.000 hektara“, kaže za Biznis.rs publicista i agroekonomski analitičar Branislav Gulan.

Srbiji nedostaje kupac žive junadi, jer mi u odnosu na ostvareni broj teladi imamo višak junadi i junećeg mesa tokom cele godine.

„Udruženje Agroprofit se više od godinu dana bavi pronalaženjem mogućnosti za izvoz junetine i mesa na tržišta Azije i Evrope. Uspostavili su kontakte sa potencijalnim kupcima iz Kine, Irana, Sirije, Mađarske i Izraela. Otkrili su mnoge nepoznanice, u okviru kojih je i odsustvo Srbije na tržištima kao što su Grčka i Italija“, navodi Gulan.

Učesnici skupa takođe su uputili hitan zahtev nadležnim ministarstvima za rešavanje problema u stočarstvu Srbije.

„Smatramo racionalnim da Privredna komora Srbije i Ministarstvo poljoprivrede, uz Ministarstvo finansija, na dnevni red Mešovite komisije za saradnju Kine i Srbije stave u razmatranje izvoz junećeg mesa u Narodnu Republiku Kinu. Ovakva procena nam se čini realnom i u skladu sa dobrim odnosima dve zemlje. Naša ponuda za mnogoljudnu Kinu može biti mali posao, međutim, za nas je to značajan aranžman i veoma ostvariv. Verovanje u uspeh ovog posla zasnivamo na ogromnim investicionim aranžmanima koje Kina realizuje u Srbiji“, kažu iz udruženja Agroprofit.

Naši sagovornici apeluju na Ministarstvo trgovine da se angažuje na pronalaženju plasmana mesa, kao i svih drugih proizvoda gde je postignuta samodovoljnost.

„Predlažemo Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da hitno sačini analizu o troškovima proizvodnje, prodajnim cenama i tržištu junadi, jer postojeće otkupne cene, iako su visoke, ne garantuju pozitivno poslovanje niti obnovu tova“, navode iz Agroprofita.

Takođe, udruženje podržava Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u nastojanju da prema gazdinstvima u dužem vremenskom periodu ima predvidljive mere, i uglavnom sa novčanim iznosima koji zadovoljavaju poljoprivrednike.

„Takvu politiku očekujemo i prilikom donošenja novog budžeta, a to će doprineti da broj priplodnih krava kvalitetnih tovnih rasa umesto sadašnjih 11.000 do 2023. godine, bude oko 25.000. Podsticaji u ovoj grani stočarstva su bitni, jer ovi stočari jedini prihod ostvaruju od prodaje podmlatka i premija koje iznose 30.000-40.000 dinara po grlu“, objašnjavaju naši sagovornici.

Kada je reč o tovnom govedarstvu, predlog je da se nastavi subvencionisanje nabavke kvalitetnih priplodnih grla sa odloženim plaćanjem i sa učešćem gazdinstava u iznosu od 30 odsto (20+10), kao i da se umanji visoka cena za usluge (analize) koju pojedini stočarski instituti primenjuju prema uvoznicima.

„Predlažemo da Ministarstvo otvori mogućnost da u uvozu kvalitetnih priplodnih grla učestvuje više inostranih ili domaćih kompanija, kao i da se ostvari veća kontrola u proveri kvaliteta grla koja preuzumaju naši farmeri“, kažu iz Agroprofita.

Za 2021. godinu Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede najavilo je više zakonskih razmatranja iz ovog sektora, ali se to nije još dogodilo. Neki od zakona su poodavno potrebni u našoj poljoprivredi, a naročito Zakon o prometu poljoprivrednih proizvoda, novi Zakon o stočarstvu, kao i Zakon o poljoprivrednom zemljištu.

Udruženje smatra da je moguća izmena zakona o ministarstvima i da se tom dopunom unesu dve novine: osnivanje uprave za stočarstvo pri ministarstvu poljoprivrede i ombudsmana za hranu, i da bi ovim izmenama bila znatno povećana efikasnost u celom sektoru stočarstva i prometu hrane.

Nestali pašnjaci

Na skupu stočara Srbije govorilo se i o problemu smanjenja površina pašnjaka, gde je prema procenama nestalo oko 30.000 hektara.

“Prihvatamo inicijativu naših stočara da se kao udruženje posvetimo ovoj temi i da zatražimo da se pašnjaci gde god su dati na korišćenje mimo zakona, vrate u prvobitno stanje i da se procesuiraju odgovorni za zakonske prekršaje u ovoj oblasti. Praksu izdavanja pašnjaka u zakup gazdinstvima koja nemaju stoku treba pod hitno prekinuti”, ocenjuju naši sagovornici.

Oni dodaju da su, kao udruženje, spremni da učestvuju u realizaciji programa saradnje naše zemlje sa Mađarskom u pogledu izgradnje standarda za održavanje i korišćenje pašnjaka prema standardima EU.

,,Povećani broj kvalitetnih priplodnih grla u Srbiji otvara mogućnost našem udruženju i savetodavnim poljoprivrednim službama da se svestranije i sa novim sadržajima bavimo podizanjem kvaliteta u uzgoju goveda i da koristimo iskustva drugih zemalja. Pokušaćemo da na dva mesta u Srbiji uspostavimo selektivne i promotivne centre – jedan u Čoki, drugi na Maljenu, nedaleko od Čačka i to po modelu koji je dao rezultate u Češkoj“, kaže predsednik Udruženja Agroprofit Čedomir Keco.