Dotrajala infrastruktura u Nemačkoj rizik za njenu privredu

Reputacija Nemačke po efikasnosti je pogođena jer se na mnogo mesta kruni beton, pukotine se šire, ima i rušenja pohabane infrastrukture što je i rizik za njenu privredu, najveću u Evropi.

Najmnogoljudnija članica Evropske unije pokušava da preokrene problem s dotrajalom infrastrukturom, uključujući 4.000 mostova koje treba modernizovati ili zameniti u narednoj deceniji. Prečesto strahovanje zbog stanja mostova dovode do njihovog hitnog zatvaranja što opet dovodi do lokalnog prekida transporta. Povremeno bude i gore od toga, prenosi Beta.

U Drezdenu se most iz 1971. godine delimično srušio usred noći u septembru, zbog korozije. Niko nije povređen, ali je bio blokiran transport na reci Elbi. Ostaci Karlovog mosta tek treba da budu uklonjeni.

Urušavanje je podstaklo provere na sličnim mostovima, uključujući most u Bad Šandauu, na istoj reci, u blizini češke granice. Naglo je iz predostrožnosti u novembru zatvoren za sav saobraćaj, te meštani moraju okolo 20 kilometara do najbližeg putnog prelaza reke. Most je ponovo otvoren u četvrtak, ali s ograničenjem ukupne težine vozila na 7,5 tona.

„Zatvaranje ovog mosta bilo je apsolutna katastrofa za ljude u Bad Šandauu“, rekao je Štefen Marks, profesor građevinarstva koji je sproveo test mosta na opterećenje. „To je bio klasičan zastoj… a taj most je jedini prelaz duž skoro 50 kilometara reke“, objasnio je on.

Dok se situacija u Bad Šandauu smiruje, Berlinci se nerviraju od prošlog meseca zbog naglog zatvaranja mosta na prometnom auto-putu jer je otkrivena pukotina koja se širi. Uskoro će taj deo puta biti srušen da bi se izgradio nov. Prekid je uzdrmao saobraćaj u velikom delu glavnog grada, primorao je na višenedeljno zatvaranje prigradske železničke linije i naterao vladu da izdvoji 150 miliona evra za hitnu popravku.

„Nemci su veoma dobri inženjeri. Pomislili biste da sve funkcioniše“, rekla je Monika Šnicer, šefica nezavisnog panela ekonomskih savetnika Vlade. „A Nemci su i veoma dobri u štednji i štedeli su veoma dugo, posebno na infrastrukturi, na mostovima“, ukazala je ona sarkastično.

Buduća vlada Nemačke je već krenula da se pozabavi ovim pitanjem pre no što preuzme dužnost. Prošlog meseca, buduća vladajuća koalicija pod vođstvom konzervativnog lidera Fridriha Merca progurala je kroz Parlament fond od 500 milijardi evra koji će se finansirati zaduživanjem, da bi se u narednih 12 godina ulio novac u infrastrukturu koja stenje. Političari to vide kao deo napora da se vrati u rast privreda koja stagnira.

Nisu u pitanju samo mostovi: oronule su i škole, a železnica je počela temeljne remonte glavnih pruga posle godina nedovoljnog ulaganja, ali su žalbe zbog radova zbog kvarova koji zatvaraju pruge i kašnjenja vozova i postale „nacionalni sport“.

U koalicionom sporazumu predstavljenom u sredu se navodi da je „funkcionalna infrastruktura temelj prosperiteta naše zemlje, društvene kohezije i održivosti. Dakle, Nemačkoj je potreban infrastrukturni podsticaj – što se odnosi na bolnice i škole, kao i na mostove i železnicu“.

Obećano je da će novac za puteve biti obezbeđen „za zaostale radove na renoviranju posebno mostova i tunela“.

Odlazeća vlada kaže da je veliki broj mostova već modernizovan u okviru programa koji je u toku od 2022, ali još mnogo treba da se uradi.

„Sada kada ima novca, nalet rasta bi zapravo mogao da nastupi veoma brzo“, rekla je Šnicer, savetnica vlade. „Ali, zaista je neophodno da se novac brzo troši i zato su nam potrebne mnogo brže procedure planiranja i odobravanja projekata nego do sada“, ukazala je ona.

Napomenula je da je Nemačka dokazala da može da ubrza svoju birokratiju planiranja, kako je bilo radi izgradnje prvih terminala za tečni prirodni gas u roku od nekoliko meseci pošto je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu 2022. i prekinula snabdevanje Nemačkom gasom iz gasovoda.

Portparol dosadašnje vlade Štefen Hebestrajt je ove nedelje ukazao da ubrzavanje popravke mostova ometa dostupnost građevinskih kompanija i mašina, jer je, kako je rekao, Nemačka „na granici kapaciteta“.

Profesor Marks je rekao da je stanje nemačke infrastrukture „prilično kritično“.

„Nije to toliko zato što ne ulažemo dovoljno, mada je to jedan od razloga. Ali, s moje tačke gledišta, glavni razlog je to što ne vodimo dovoljno računa o stvarima. To što jednostavno ne održavamo infrastrukturu i previše malo čistimo, popravljamo, ojačavamo, a sve to radimo u našim privatnim kućama“, uporedio je on.

Dodao je da je neophodan novi infrastrukturni fond, ali je zabrinut da će novac biti uložen samo u rušenje i obnovu mostova koji su u najgorem stanju, a ne u to da se osigura da svi mostovi nikada ne dođu u takvo stanje.

„Ne možete osvojiti političke poene održavanjem i očuvanjem – to je dosadno i nije spektakularno“, rekao je Marks i nastavio: „Ali postaje spektakularno kada to zanemarite“.