Drastično poskupelo ulje na domaćem tržištu

Suncokretovo ulje na rafovima srpskih prodavnica značajno je poskupelo. U pojedinim marketima po akcijskim cenama litar zejtina može se naći po ceni od oko 142 dinara, dok se cene u poznatim trgovinskim lancima, u zavisnosti od proizvođača, kreću od 160, pa do čak 192 dinara.

Prema poslednjim podacima Ministarstva trgovine, ova namirnica poskupela je za 30 dinara, pa je tako prosečna cena jednog litra suncokretovog ulja u januaru prošle godine bila 121,81, dok je u istom periodu ove godine iznosila 151,46 dinara.

Rast cena suncokretovog ulja posledica je dešavanja na međunarodnom berzanskom tržištu, ali i lošijeg roda najvećih svetskih proizvođača. Kako za Biznis.rs objašnjava direktorka Žita Srbije Sunčica Savović, sve do novog roda cene suncokretovog ulja na svetskom tržištu kretaće se isključivo u zavisnosti od ponude i tražnje.

“Nakon avgusta meseca, odnosno u septembru tek možemo sa sigurnošću davati prognoze u vezi sa daljim kretanjem cena, a u zavisnosti od veličine novog roda suncokreta u svetu. Što se našeg tržišta tiče jasno je i da od sada, pa do novog roda suncokreta, nećemo imati jeftinije ulje. Da li će cena na dalje biti na ovom nivou ili će ulje biti skuplje to će isključivo zavisiti od budućeg roda, kod nas i u svetu, kao i od dešavanja na svetskom tržištu”, navodi Savović.

Rekordne cene na svetskim berzama

U godini pandemije povećana je tražnja za poljoprivredno-prehrambenim proizvodima u svetu, a ove godine takav trend se nastavio na svetskom tržištu i to u većoj meri za biljna ulja nego za uljarice, objašnjava naša sagovornica. 

Ona podseća da su 2020. godine lošiji rod suncokreta imali mnogi veliki svetski proizvođači poput Ukrajine, Rusije, Bugarske, Rumunije, Moldavije, što je neminovno uticalo na uzlazni trend kretanja cena uljarica i ulja na svetskim berzama.

“U drugoj polovini marta meseca cene suncokretovog i palminog ulja na svetskim berzama dostigle su najviši nivo u proteklih 13 godina, cene sojinog ulja u proteklih osam godina. Ovakav drastičan skok cena  bio je uzrokovan istovremeno malim zalihama palminog, sojinog, suncokretovog i repičinog ulja u svetu zbog manje od očekivane prošlogodišnje proizvodnje ovih uljarica i sve manjih zaliha dostupnih za trgovinu, ali i aktivnostima finansijskih fondova, koji su svoju pažnju usmerili na berze poljoprivrednih roba jer su ostale grane privrede bile u stagnaciji“, kaže Savović.

Rod manji za skoro pet miliona tona

Rod suncokreta prošle godine u svetu bio je manji za skoro pet miliona tona. Kako ocenjuje naša sagovornica, iz tog razloga domaći proizvođači su dobro prošli jer je suncokret 2019. godine plaćan 31 dinar po kilogramu, a 2020. cena se kretala od 32 do 38 dinara po kilogramu na kraju žetve kada se saznalo za sušu u Ukrajini i Rusiji. 

“U poslednjih pet godina na našem tržištu suncokreta podjednako posluju izvoznici i uljare. Oni su sada konkurencija jedni drugima i robu dobija onaj ko više plati. To ide u prilog proizvođačima, a da li ih zadovoljava ili ne to je drugo pitanje”, kaže Savović i dodaje da uljare formiraju cenu na preseku godine u oktobru, a na osnovu cene nabavke sirovina, koja čini oko 80 odsto udela u ukupnim troškovima. 

“Uljare posluju sa profitom isključivo samo onda kada im međunarodno tržište to dozvoli. Kada bi spustili cenu, onda bi neko drugi kupio njihovo ulje i izvezao na druga tržišta. Ako bi je podigli, onda bi opet  neko drugi  kupio suncokretovo ulje u Italiji, Mađarskoj ili negde drugde, uvezao i njihovo poslovanje gušio sa nižom cenom”.  

Cene na domaćem tržištu diktiraju svetske berze

Cena suncokreta na domaćem tržištu zavisna je od cene na međunarodnom tržištu, jer je reč o berzanskoj robi čija se cena formira na velikim svetskim berzama. 

 „Kada samo uzmemo u obzir da je prošle nedelje  u Crnomorskim lukama nerafinisano suncokretovo ulje koštalo 1.525 dolara po toni, a u istom periodu godinu dana ranije 665 dolara, svaki dalji komentar na temu poskupljenja suncokretovog ulja je izlišan”, smatra naša sagovornica.

Proizvodnja u Srbiji pokriva domaće potrebe

Naša zemlja proizvodi relativno malo suncokreta u odnosu na velike svetske proizvođače, ali sasvim dovoljno da se pokriju sve domaće potrebe i da nam ostane dovoljno za izvoz.

“Mi godišnje u proseku izvozimo više od 100.000 tona suncokreta i više od 150.000 tona ulja, ali i pored toga uvek je domaće tržište dovoljno snabdeveno. Prinosi suncokreta u proteklih sedam godina na nivou zemlje kreću se od 2,7 do 3,2 tone po hektaru i sa takvim prinosima očekujemo i u ovoj godini rod na nivou do 700.000 tona”, kaže Savović i dodaje da je naše tržište suncokreta aktivno samo mesec-dva nakon žetve, koja je u Srbiji tokom avgusta, jednom godišnje.

“U tom periodu uljare i izvoznici otkupe od poljoprivrednih proizvođača, sve količine i sve zalihe suncokreta u ovom trenutku nalaze se kod uljara”, zaključuje direktorka Žita Srbije.